БЕЗ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ ОСТАЋЕ 150.000 НАЈСТАРИЈИХ: Један део времешних суграђана није обухваћен најновијим видом Владине подршке

Ј. Ж. С.

13. 05. 2021. у 09:35

ИЗМЕЂУ 100.000 и 150.000 старих људи у Србији неће добити државну помоћ пошто немају никакву пензијску накнаду, објавио је недавно Фискални савет.

БЕЗ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ ОСТАЋЕ 150.000 НАЈСТАРИЈИХ: Један део времешних суграђана није обухваћен најновијим видом Владине подршке

Фото Танјуг

Иако нису квалификовани за овај вид помоћи, они спадају у групу најугроженијих. Њима ће припасти само онај део "колача" који се односи на све грађане Србије, али не и додатак.

Према њиховом мишљењу, постоје пензионери са таквим материјалним статусом да им ова помоћ није неопходна.

- Лоша пракса вођења социјалне политике преко исплате пензија у Србији траје одавно, као што је на пример, ранија исплата 13. пензије за одређену групу пензионера, и од ње би напокон требало одустати - наводе у Савету.

Фискални савет практично од свог оснивања 2011. године указује на то да је сврха социјалне помоћи у томе да се ограничена буџетска средства исплаћују материјално најугроженијим грађанима, а да се висина пензија одређује на основу јасних и објективних економских параметара - године стажа, висина уплаћених доприноса, очекивани период примања пензије.

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић је сличног мишљења и наводи да један број људи који нису на евиденцији Националне службе за запошљавање, а притом нису ни пензионери ни примаоци социјалне помоћи нису обухваћени ниједном врстом помоћи.

- Једино приме новац када га добијају сви грађани. Они практично не постоје и нису вероватно једини. С обзиром на то да се новац не издваја из буџета, већ се задужујемо, требало би да буде праведније расподељен - истиче професор.

Он наглашава да треба размишљати у оваквим ситуацијама најпре о грађанима. Недопустиво је, по њему, да стално "испада" једна категорија само зато што су суштински незапослени.

- Овај проблем могао би да се реши увођењем социјалне карте и тада се не би догађало да помоћ добијају они којима уопште није потребна - истиче проф. Савић.

- Наша Влада, нажалост, нема "крвну слику" грађана и фирми, па се помоћ дели по аутоматизму. То није лоше, али требало би у наредном периоду размишљати о праведнијој подели. Није поштено да 100 евра добије онај коме то ништа не значи и онај коме је то живот.

НЕМАЈУ НИ ЗА НАЈОСНОВНИЈЕ

Пензије су у Србији генерално свима мале, и онима који имају најмање, као и онима који имају највеће пензије. Много је разлога за то, и они се крију у прошлим законским решењима, као и у садашњем закону, сматра Љубиша Бабић, из Удружења синдиката пензионера.

- Да би се дошло до достојанственог живота за будуће пензионере, мора се престати са причом да у Србији постоји квалификована и јефтина радна снага, зато што су у том случају мали доприноси који се уплаћују у Фонд ПИО, па ће бити и мале пензије - сматра наш саговорник.

Он наглашава да треба имати у виду да је данашња просечна пензија од 29.000 далеко испод минималне потрошачке корпе, која износи 37.000 динара, а знамо и да милион пензионера својом пензијом не достиже овај износ, што значи да су до краја живота осуђени на тешко сиромаштво.

Професор наводи да би се могле искористити постојеће базе података, модели других држава, али и ефикасна е-управа за неку наредну доделу помоћи.

Милош Грабунџија, председник Удружења пензионера "Независност", сматра да би новац требало да стигне само на адресе пензионера са нижим примањима.

- Шта ће некоме ко има чек од 140.000 динара помоћ од 5.000 - сматра наш саговорник. - Мислим да би требало буџетским средствима штитити оне који су најугроженији.

Грабунџија наводи пример да у Србији чак 200.000 људи месечно прима испод 100 евра и да зато није добро изједначити све при додели помоћи.

- Најбоље би било да на списку буду они који примају до 30.000, а ако има довољно горња граница никако не би требало да прелази 35.000 динара - каже он.

- Тако би више пара било расподељено на мањи број људи, па би самим тим и износ био значајнији.

Милион сениора прима до 30.000

ПРЕМА подацима ПИО фонда пензију до 10.000 динара добија готово 100.000 људи у Србији, док је на списку оних са дупло већим чеком око 300.000 најстаријих. Месечно на готово милион адреса пензионера стиже до 30.000 динара. На врху листе по примањима вишим од 100.000 налази се безмало 8.000 суграђана.

Према оцени Фискалног савета, тај новац је могао да се уложи корисније, у трајно побољшање квалитета живота у Србији уместо што се дели свим грађанима за потрошњу, укључујући и оне грађане којима таква помоћ објективно није потребна.

У анализи је наведено да овакве дотације становништву имају тек незнатан утицај на убрзање раста бруто домаћег производа, а у буџет се враћа свега око 10 одсто исплаћених средстава кроз повећану наплату пореза.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)