„ПАЦИЈЕНТИ НЕ МОРАЈУ ДА ТРПЕ, ТРЕБА ИМ ТЕРАПИЈА“: На Светски дан борбе против астме стручњаци разбијају заблуде

Б.Р.

05. 05. 2021. у 11:38

ОД астеме у Србији, према проценама стручњака поводом 5. маја Светског дана борбе против овог обољења, болује око 220.000 одраслих особа, од којих 2.000 има тешки облик ове болести коју карактеришу епизоде отежаног дисања, кратак дах и стезања у грудима, као и кашаљ који је најчешће сув.

„ПАЦИЈЕНТИ НЕ МОРАЈУ ДА ТРПЕ, ТРЕБА ИМ ТЕРАПИЈА“: На Светски дан борбе против астме стручњаци разбијају заблуде

Фото: П. Митић

Тешка астма представља много комплекснију болест, са више окидача за запаљење дисајних путева.


Приступ овој болести је често погрешан, и заправо више деценија влада заблуда да пацијенти једноставно морају да се "носе" како знају и умеју са својом астмом, односно да морају да трпе болест. Зато наши истакнути стручњаци, заједно са Удружењем пацијената "Победимо астму и алергије" користе Светски дан борбе против астме, како би подигли свест о овој теми и разбили све предрасуде које постоје.

- У основи астме је запаљење дисајних путева (инфламација), а деценијама се лечење астме започињало коришћење повременом применом краткоделујућих пумпица за брзо олакшање симптома, и то према према потреби (само када се осети тегоба)- каже професор др Бранислава Миленковић, пулмолог УКЦ Србије.- Став да се на тај начин астма држи под контролом представља велику заблуду јер је медикаментно лечење ових болесника веома напредовало последњих година. Недоумице у лечењу се јављају и код болесника са тешком астмом јер се често у тим случајевима прописује дугорочна терапија кортикостероидима у таблетама или инјекцијама, а са мишљењем да ће се тако постићи ефикасна контрола астме и то без икаквих нежељених ефеката. Међутим, нови приступи у лечењу пацијената са тешком астмом требало би да спречавају прекомерну употребу системских кортикостероида јер та медаља има две стране.

Прекомерно коришћење ових лекова, упозорава проф. Миленковић, може имати веома штетан утицаја на здравље и изазвати више поремећаја и болести, укључујући остеопорозу, депресију, гојазност, дијабетес тип 2, отоке...

- Требало би да се свуда усвоје савремени приступи у лечењу болесника са астмом, да се ускладе са најновијим научним препорукама, али и да се пацијентима осигура доступност терапији "искројеној" за сваког болесника посебно, као и да се спроведе у право време - истиче проф. Миленковћ.

Сматра се да глобално око 150 милиона људи има неадекватно контролисану астму, не узима редовно прописану терапију и живи у ризику од напада астме који би могао завршити чак и болничким лечењем, а могло би се спречити.

Сви пацијенти са астмом су у ризику од тешких погоршања, без обзира на тежину болести или ниво контроле астме. Када је астма добро контролисана, њен утицај на свакодневни живот се може свести на минимум.


ТЕЖЕ СТИЖУ ДО ПУЛМОЛОГА

Ивана Врачар, представница Удружења пацијената "Победимо астму и алергије", из личног искуства говори да са астмом може да се води нормалан и квалитетан живот:

- Иако смо сви са астмом у ризику од погоршања, наше лечење треба да нам умањи и омогући ефикасно контролисање болести, како не бисмо имали ограничења у свакодневном животу- прича Ивана.- Наше удружење се прикључило глобалној кампањи "Астхма Зеро" чији је основни циљ нулта толеранција на нападе астме. Већ годину дана, пулмолози су мање доступни за било какве контроле пацијената оболеле од астме, што је довело до бројних проблема везано за дисање и плућну функцију оболелих. С тим у вези, ми смо у оквиру кампање покренули акцију "Кец на десет" и омогућили да пацијенти и у јеку пандемије путем зоом апликације добију савет од пулмолога.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)