ЉУБИМЦИ ЧУВАЈУ И ЗДРАВЉЕ И СРЦЕ: Брига о животињама код старијих повољно утиче на одржавање физичке и психичке кондиције

НАУЧНО је доказано да кућни љубимци помажу људима да смање стрес и крвни притисак, побољшају социјалне контакте и физичку активност.

Фото: Depositphotos

Имају невероватан утицај и на смањење депресије и осећаја усамљености, често карактеристичне управо за старију популацију, и олакшавају им да се фокусирају на нешто друго осим на своје физичке проблеме и болести.

Ово су само неки разлози зашто психолози, ветеринари и чланови друштава за заштиту животиња препоручују људима у трећем добу да држе пса, мачку, рибицу, папагаја или неку другу животињу, коју ће волети и о којој ће бринути. Студије су показале да животиње помажу власницима и да се опораве од срчаног удара, а посебно да одржавају свакодневну рутину. Рутина, пак, као и миловање животиње, помажу у смањењу стреса, а самим тим и ризика од разних болести. Извођење пса у шетњу или игра са мачком стимулише производњу серотонина и допамина, који помажу да се људи осећају мирно и опуштено. Доказано је и да власници животиња имају нижи ниво холестерола и триглицерида, што смањује опасност од срчаног удара.

Према речима Дуње Ковач, др ветеринарских наука и бихевијористе, брига о кућном љубимцу старијима може продужити живот и научити их како да воде бољу бригу о себи.

- Власници старији од 65 година за трећину мање посећују лекара од својих вршњака који немају љубимца. Љубимац, укључујући и рибице у акваријуму, позитивно утичу на здравље смањујући локомоторну напетост (мишића). Један од главних разлога оваквих терапеутских ефеката је тај што кућни љубимац обезбеђује основну људску потребу за додиром - каже др Ковач.

Мажење, држање, чешкање и грљење животиње може да опусти и утеши у стресним ситуацијама, а друштво животиње помаже људима да пронађу смисао и срећу. Животиње им помажу да се осете потребно и корисно јер морају да брину о другом живом бићу. Тако подижу самопоуздање.

- Старијима је потребно, због кардиоваскуларних болести, доста шетње, па им је љубимац добар разлог да изађу на ваздух два-три пута дневно - каже Ковач.

- За депресивне и интровертне, најбоље решење је пас. Док га шетају, неко ће прокоментарисати да је леп, власник ће морати да одговори, и тако започиње комуникацију.

За мање покретне или непокретне старије, идеално решење је мачка. Осим што не морају да је изводе, мачке воле да се мазе и леже на власнику, посебно ако је неки орган болан. Др Ковач их препоручује нарочито за анксиозније и колеричне типове људи. Предењем, мачке изазивају вибрације које, баш попут електромасаже, помажу код опуштања мишића. Ништа мањи бенефит није ни то што људи са животињама причају.

Милица Ранковић, из Удружења за заштиту животиња "Феникс", подсећа да су кућни љубимци једини који пружају безусловну љубав, без обзира на то какав је неко - "џангризав, огорчен, наглув". Таква размена емоција, коју човек, а посебно старији, не могу да имају са другим људима, драгоцена је.

- Наравно, љубимци држе старије у физичкој кондицији, али и психичкој. Одржавају њихове когнитивне функције јер им помажу да имају дневну рутину. У одређено време их хране, шетају, четкају, мењају посип, попричају са њима - примећује Ранковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације