ОКУПАТОРИ ГРАБИЛИ СРПСКУ БАШТИНУ: Где је могла да заврши Немањина Хиландарска повеља, чији се траг губи 1914. године?

Борис Субашић

01. 02. 2021. у 09:00

ОСНОВАНА претпоставка да Немањина оснивачка повеља Хиландара из 1198. није уништена већ да су је украли окупатори током Првог светског рата, већ дуже од века подстиче српске стручњаке да трагају за њом.

ОКУПАТОРИ ГРАБИЛИ СРПСКУ БАШТИНУ: Где је могла да заврши Немањина Хиландарска повеља, чији се траг губи 1914. године?

Београдски универзитет опљачкан и спаљен 1915.

До тридесетих година 20. века веровало се да су најдрагоценији писани споменици Народне библиотеке уништени у рату, а онда су неочекивано од 1933. почели да "васкрсавају" на аукцијама, библиотекама и музејским збиркама у Хрватској, Мађарској, Немачкој, Великој Британији, а последњи је откривен на Универзитету Харвард у САД.

Пут српских средњовековних књига и повеља до тих институција је магловит, али се у корену сваке од тих прича налази немачки, аустроугарски или бугарски официр који је током окупације од 1915. до 1918. био укључен у систематску пљачку српске баштине. Да благо Народне библиотеке није страдало у пламену, откривено је 1933. када су немачки књижари понудили на продају Призренски препис Душановог законика. Он се налазио међу драгоценостима које су 1914. евакуисане из Београда.

Само дан пошто је барон Гизл 23. јула 1914. предао аустроугарски ултиматум, министар просвете Љубомир Јовановић је наредио Јовану Томићу, управнику Народне библиотеке, да највредније рукописе и књиге спакује и однесе на железничку станицу. Влада се спремала за евакуацију у Ниш, а са њом је требало да крену и највеће драгоцености архива, Народне библиотеке и Народног музеја.

Томић је повеље и књиге спаковао у два сандука са ознакама "Н. Б. 1" и "Н. Б. 2" и они су утоварени у вагон број Н 6639, са архивом Министарства иностраних дела. Он је требало да крене у Ниш, али се уопште не зна где је завршио.

Призренски препис Душановог законика указао да српско благо није уништено

По неким извештајима виђен је у Крагујевцу, где је 1914. смештена Врховна команда са регентом Александром. По немачким наводима, вагон је запаљен у Крушевцу 1915. и у њему су изгорели драгоцени рукописи, исти они које су касније продавали немачки антиквари! Сачувана је поверљива наредба министра провете Јовановића од 31. октобра 1914. којом је наредио нишком Духовном суду да обезбеди простор у манастиру Светог Стефана код Алексинца, где ће бити донете на чување реткости Народног музеја и Народне библиотеке. У наредби не пише која је полазна тачка транспорта са благом. Према подацима историчара Љубомира Дурковића Јакшића, приликом повлачења 1915. неки вагони са драгоценим архивима, књигама и предметима заустављени су у Косовској Митровици и опљачкани.

На истом терену је боравио пре рата, британски сакупљач антиквитета и обавештајац сер Артур Честер Бити. Исти колекционар је после рата управљао британском рударском компанијом која је експлоатисала руднике "Трепче". У његовој невероватно богатој збирци у Даблину откривене су четири српске књиге опљачкане из Народне библиотеке, међу којима и ремек-дело, Никољско јеванђеље. Истраживачи су ипак утврдили да су неке од њих продавали угледни немачки антиквари.

Београдски паримејник, скриван у Немачкој до 1970. године

Велики српски историчар Владимир Ћоровић је 1933, одмах после открића украденог Душановог законика у Немачкој, обавестио министра просвете да има податке и о осталим несталим драгоценостима. Њему се обратио архитекта Штаудингер, Југословен немачког порекла, и известио га да професор Гринентал са Универзитета у Бреслави, "зна за учеснике у крађи не само једног рукописа, него целог сандука са 38 рукописа и да зна сигурно где се они налазе". Управо из тог сандука Народне библиотеке је потицао Призренски препис Душановог законика.

Министарство просвете је упутило захтев Министарству иностраних послова да испита ствар, али је ова југословенска институција то избегавала. То више није било могуће када је Ћоровићу као доказ приложио и Гриненталово писмо које је потврђивало да је био задужен за скривање српских рукописа украдених у рату.

Довољско јевађеље из српске Народне библиотеке од 1915. до 1966. било у Загребу

Југословенско посланство у Берлину добило је 12. априла 1934. одговор од немачког министарства спољних послова: "Истрага коју су спровеле унутрашње надлежне власти није пружила доказе о томе да је садржина, за време рата несталог сандука са 38 рукописа из београдске Народне библиотеке доспела у Немачку. По исказу једног очевица мора се, нажалост, пре веровати да су рукописи, са изузетком тзв. Призренског преписа Законика цара Душана, који је, као што је познато, спасен пропали у борбама код Крушевца."

Овај извештај је демантовао холандски слависта, проф. др Кристијан Алфонс ван ден Берк, који је у Немачкој открио десет српских средњовековних рукописних књига и једну повељу из старе збирке Народне библиотеке које су нестале у Великом рату. Тадашње западнонемачке власти су одбиле да врате оно што су њихови претходници покрали, показујући несумњив континуитет у односу према Србима. Зато је влада СР Србије 1970. по високој цени морала да откупи национално благо и вратила га у Народну библиотеку Србије, где се и данас налази.

Никољско јеванђеље је, незнано како, завршило у Даблину

НОВИНЕ СЕ ХВАЛИЛЕ ПЉАЧКАМА

ПЉАЧКА српске баштине током Великог рата уопште није скривана, већ напротив, о њој су током рата са поносом писале бечке, пештанске и софијске новине. Типичан је извештај из манастира Високи Дечани, где је током повлачења остављен део вредних архива, књига и музејских предмета.

"Пешти хирлап" од 3. августа 1915. извештава: "У манастиру Дечанима наишли су на благо у вредности од више милиона... У катакомбама и ризницама нашли су ретко драго камење, сребром и златом извезене одежде, плаштанице, сребрне и златне путире, пехар, ћирилицом писано Свето писмо, старе писане списе, све саме успомене историје Српске цркве и народа. Вредност блага износи више милиона круна и на вест о открићу отпутовали су бечки археолози да проуче нађене ствари."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)