ДАМЕ ВОЛЕ ЉУБИЋЕ, А ГОСПОДА ИСТОРИЈУ: Пензионери су остали највернији и најодговорнији читаоци у домаћим библиотекама

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ М. МИРКОВИЋ

26. 09. 2020. у 07:26

ДАМЕ ВОЛЕ ЉУБИЋЕ, А ГОСПОДА ИСТОРИЈУ: Пензионери су остали највернији и најодговорнији читаоци у домаћим библиотекама

Фото Depositphotos

ИАКО не купују често књиге због незавидног стандарда, пензионери су, судећи бар по подацима из библиотека, највернији читаоци.

У градовима - универзитетским центрима могу им конкурисати једино академци, али у остатку земље библиотеке су и даље њихов рај. Одлазе, друже се међусобно и са библиотекарима, посећују књижевне вечери, одржавају старински, романтични дух библиотеке...

Професор у пензији и "бака са пуним радним временом" Мила Мирковић (76), нада се да ће поново имати довољно времена за читање литературе "за одрасле", чим унуци постану самостални читаоци. Засада, и даље највише времена проводи "обнављајући" култна дела Чика Душка и Чика Јове, Ршума, Диклића, Ћопића, двојице Брана (Цветковића и Црнчевића), али упознаје и неке нове, сјајне ауторе за најмлађе.

- Уживам у свему томе, док од јутра до вечери заједно, у три гласа, интерпретирамо све те прелепе књиге за децу. Ипак, стижем и сама штошта да "надокнадим", да ишчитам писце за које током радног века никако нисам налазила времена, али и да уживам у новијим, савременим ауторима - попут Јерговића, кога сам откривала уз ћерку, и чији "Род" управо читам. Његови "Двори од ораха" олакшали су ми дане карантина. Са великим уживањем сам читала и Пишталове есеје у "Значењу џокера", а раније и његове романе о нашим великанима - каже Мирковић.

Илустрација Тошо Борковић

И Војвођанка Милана Стојков (78) има много времена за читање откад су јој унуци велики, а она тешко покретна због Паркинсонове болести.

- Читам свашта, од наших, млађих војвођанских писаца, као што је Угљеша Шајтинац, до Балзака и сестара Бронте, које сам раније волела, као млада. Схватила сам да ме и даље једнако потресају "Оркански висови" као некад. Успем да прочитам по три-четири књиге месечно. Било би и више да немам проблеме са видом - каже наша саговорница.

Да су, поред студената, најчешћи корисници услуга библиотека пензионери, потврђује и Бојан Кундачина из Одељења за рад са корисницима Библиотеке града Београда.

- Нажалост, због тренутне здравствене ситуације којом су највише угрожене старије особе, приметно је да мањи број пензионера долази и позајмљује књиге. Али, они су и даље најодговорнији корисници. Многи су наши дугогодишњи чланови, али већи број се врати у библиотеку после одласка у пензију. Заправо од тренутка када имају више времена за себе - објашњава наш саговорник.

За све библиотеке, код нас и у свету, како каже, важи неписано правило да њихове услуге највише користе студенти. У категорији запослених имају пад броја, али он опет расте код пензионера. Такође, неписано правило је да више читају жене. Однос је 3:2 у корист дама.

- Жене више читају љубавне романе, мушкарце претежно занимају историјске теме, и када су романи у питању, али и стручна литература. И једне и друге подједнако занимају крими-приче - открива нам Кундачина, и додаје да је солидан број чланова прешао 80 година.

Такође каже, са симпатијом, да су већина запослених библиотекарке, па повремено буде и удварања старијих корисника, чак и поклона. Али увек са мером и дискретно.

КЊИГЕ КУПУЈУ УНУЦИМА

КАДА купују књиге, пензионери најчешће пазаре поклоне за унуке, показало је једно истраживање у београдским књижарама. Ипак, у време различитих акција и попуста, они су међу првим купцима, и тада махом бирају исту врсту штива које позајмљују и у библиотекама: жене љубавне романе и класике, мушкарци историјске књиге.

Слична ситуација је и у врбаској библиотеци "Данило Киш". Дарко Крчмар открива да су код њих пензионери највернији посетиоци, пошто Врбас није студентски центар. Такође доминирају жене. Оне најчешће позајмљују романе савремених домаћих списатељица попут Јелене Бачић Алимпић, Весне Дедић или Мирјане Бобић Мојсиловић, али и књиге Сајмон Сибаг Монтефјортеа, Норе Робертс и Лусинде Рајли. Некадашњи професори и наставници у пензији још преферирају класике, а господа историју.

- Највише их занима национална историја и Други светски рат. Многи попуњавају празнине из националне историје, које нису учили у време СФРЈ. Посебно воле мемоаре и биографије, а пошто код нас има доста Црногораца, нарочито су заинтересовани за црногорску историју - каже Крчмар.

Најстарији читалац имао је 85 година, а сада је најстарија госпођа од осамдесетак. Многи од њих су и по три деценије и више чланови ове библиотеке.

- Они воле да се друже. Дођу у доњу читаоницу, па се међусобно уплету и у расправе око политике. Размењују савете око кућних послова и кувања. Врло су непосредни у контактима, а дешава се и да кажу библиотекару: "Дај ми нешто да не размишљам." Читаоницу за млађе морали смо да преместимо на горњи спрат, да би могли да уче - прича Крчмар.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)