СУДСКО УБИСТВО ЗБОГ МИШЉЕЊА: Суђењу Миловану Ђиласу присуствовали Добрица Ћосић и Јара Рибникар

Коста Николић, Срђан Цветковић

18. 09. 2020. у 13:35 >> 13:35

СУДСКО УБИСТВО ЗБОГ МИШЉЕЊА: Суђењу Миловану Ђиласу присуствовали Добрица Ћосић и Јара Рибникар

Архива Новости

ПОВОД за директан напад власти на Дедијера и Ђиласа било је њихово иступање у страним медијима.

Прво је Дедијер 20. децембра 1954. дао изјаву дописнику лондонског листа "Тајмс", која је објављена у броју од 22. децембра исте године. Затим је Ђилас дао интервју Џеку Рејмонду, дописнику "Њујорк тајмса"из Београда, у коме је критиковао политичко стање у Југославији и истакао потребу постојања опозиционе партије као чиниоца демократизације. Ђилас и Дедијер су испитивани код истражног судије 6. и 7. јануара 1955. године. Оптужница је подигнута 11. јануара, а судски процес је одржан 24. јануара 1955. године.

Иако су се томе одлучно противили одбрана и оптужени, судија је одлучио да процес затвори за јавност под изговором заштите државних тајни. Занимљиво је да су тајном суђењу присуствовали писци Добрица Ћосић (из "литерарне радозналости" како каже) и Јара Рибникар (која је узвикивала пароле против оптужених), док је Недељко Друловић, као секретар партијске организације на Београдском универзитету, покушао да организује демонстрације против окривљених.

ОПТУЖНИЦА

(Јавни део претреса)

ОПТУЖЕНИ МИЛОВАН ЂИЛАС: Молим пре почетка суђења, моју мајку и снаху нису пустили, док видим да има публике која није породица. То је дискриминација према породици.

ПРЕТСЕДНИК: Ко каже да није присутна?

ЂИЛАС: Ја кажем, нису је пустили.

ПРЕТСЕДНИК: Ја знам да мајку, мајку, нису, ја сам Вам рекао да не можемо мајку пустити, не због тога.

ЂИЛАС: Она спада у породицу.

ПРЕТСЕДНИК: Не због тога што је то породица, него због тога што је то мајка. Ја сам се плашио због тога да она овде не, због мајке као мајке а не због тога што је ми нисмо хтели да је пустимо.

ЂИЛАС: Добро.

ПРЕТСЕДНИК: Ми смо пустили и браћу и сестре и жену и све смо пустили, али мајку нисмо из тих разлога, а не из другог разлога који Ви мислите. Јер ту има и друге публике, то је тачно...

ИСПИТИВАЊЕ ОПТУЖЕНОГ ЂИЛАСА

(Затворени део претреса)

ПРЕТСЕДНИК: Веће је допустило да у сали остану: Милева Ђилас, не, Милка Ђилас, Драга Ђилас, Штефица Ђилас, Аким Ђилас и Дедијер Вера. Затим, Добрица Ћосић, Живко Билбија, Светозар Крстић, Богдан Перовић, Мијушко Шибалић, Мато Радуловић, Бошко Ђорђевић, Срба Савић, Сава Пређа, Никола Марић, Никша др Микуландра, и Радмила Стојановић. Остали могу да иду сад.

ПРЕТСЕДНИК: Не на врата. Молим вас изађите, да једном почнемо да радимо. Милка Ђилас, Драга Ђилас, Штефица Ђилас, (записничару: ти пази тамо) диктира: Претседник већа упозорава лица која присуствују главном претресу да су дужна да као тајну чувају све оно што су на претресу сазнали и указује им да због одавања тајне могу кривично одговарати по чл. 285 КЗ након тога претседник већа наређује да у заседању остане само оптужени Ђилас, а оптуженог Дедијера упућује у собу бр. 77 која је за њега одређена. На питање претседника већа (устаните), да ли је оптужени Ђилас разумео оптужницу и шта има да наведе у своју одбрану изјављује:

КОВАЧЕВИЋ: Само моменат, да нешто питам. Једно разјашњење. Претрес је оглашен тајним.

Архива Новости

ПРЕТСЕДНИК: Да...

...ТУЖИЛАЦ: Хм, добро.

ЂИЛАС: Према томе ја мислим да се овде ради апсолутно о неразумевању и да је ту чак мој став био позитиван у односу на политичке прилике код нас.

ТУЖИЛАЦ: Да, то сте рекли и у саслушању, код истражног судије.

ЂИЛАС: Да. Још ћу се само задржати на изразу инквизиција. Јер се мислим, ради о једном свестраном неразумевању. Ја сматрам да је III Пленум био инквизиција. Ја сам то рекао и ја на тој позицији и стојим. III Пленум је по форми, како се обавио, да је свак могао казати шта мисли, он је био само по форми демократски. Форма је задовољена, међутим, садржина његова је била чиста инквизиторска. Ево како. Шта је III Пленум, да ли сам ја имао икакво кривично дело, не пред судом, него пред Партијом, пре III Пленума. Да ли сам правио неку групу, да ли сам правио неку фракцију, за преузимање власти у Партији, за пропагирање неких својих идеја? Не, нисам. Ја нећу да говорим о законској одговорности, пошто претстављам да ју је било да бих био и гоњен. Никакав ја прекршај у Партији нисам направио, сем што сам јавно изложио своје идеје које сам и на што сам према Статуту имао права, чак и без обзира на своје функције. Због тих идеја ја сам био на III Пленуму кажњен, свргнут са тих функција и стварно избачен из Партије. Стварно избачен из Партије. Дозволите, на III Пленуму је био предлог, била је општа атмосфера да ја будем искључен из Партије. Онда је устао Тито и рекао: - Другови, не треба да га искључимо из Партије, да то не би искористила страна пропаганда, како поступамо као у Москви, него да му дамо строги укор са последњом опоменом. И тако сам ја због стране пропаганде да се не би искористило, добио строги укор са последњом опоменом /уз смех/. Сви су се сложили са тим. То је истина, то није објављено на Пленуму. Пошто смо на тајном суђењу то могу да Вам изложим.

Архива Новости

ПРЕТСЕДНИК: Ову ствар да, да ...

ЂИЛАС: Сад ћу ја рећи зашто је то инквизиција. Ја доказујем чињеницама.

ПРЕТСЕДНИК: Да, али да ли би могли да, Ви сте могли на III Пленуму да, тада, да кажете исто ово?

ЂИЛАС: Јесте, али шта је битно, ја ћу сад рећи шта је типично у ствари за, шта је инквизиција уопште? Инквизиција је један одређени појам који је историски везан за католичку цркву и то за одређен период времена католичке цркве док је она могла да врти оптужбе, она тада пресуде није вршила против криваца. За инквизицију су карактеристичне две ствари: физичка тортура - мучење, и друга ствар, кажњавање јеретика, прогоњење људи због идеја. То су две ствари које су за све људе учене, интелектуалце, уопште то су две карактеристике инквизиције. Међутим, тортуру ми затичемо у свим периодима друштвеног развитка, независно од инквизиције. Према томе тортура није карактеристика само инквизиције, него у старој Југославији, нпр., на полицији ја сам био мучен али то није била инквизиција него је била тортура. Јер ми нико на полицији није тражио, нити ми је ико, ни на државном суду кад сам био, тражио, да се одрекнем својих идеја, нити ме због самих идеја није судио суд за заштиту државе. Чак ми је важило да слободно могу имати своје идеје, него ми је само илегално и отворено пропагирање одређених идеја, кажњавано.

Ја мислим да сам у сличној позицији сада, да не само због ових, ја никакав прекршај не видим да сам направио, већ само због јавног исказивања сам дошао под удар јавног тужиоца, односно оптужнице. Нисам само ја овако схватио III Пленум. Он је тако схваћен и код најкомпетентнијих места. 25. фебруара 1954. године, док сам ја још формално био члан Партије, одржао је маршал Тито конференцију са страним новинарима, вечеру. То није објављено код нас, али је објављено, ја имам цитат ту код себе, али је објављено у United Press-у и АФП објављује на пример следеће: да је том приликом маршал Тито између осталог рекао, да ја нисам био у ужем штабу револуције, да сам, да нисам био способан ни за какву специјалну функцију и да ми зато није ни дата, да сам одувек био склон филозофирању и као такав, због филозофирања био одувек извесна сметња у покрету и у руководству, па да због тог свог филозофског скретања сам био осуђен на III Пленуму. И изричито ја нећу улазити шта је тачно у изјави маршала Тита, и ...

ПРЕТСЕДНИК: Добро, да се не удаљавамо.

ПРЕСУДА

ПРЕТСЕДНИК: Устаните. У име народа Пресуда:

Оптужени милован ђилас и владимир дедијер криви су што су у току децембра 1954. у београду, у намери да подрију власт радног народа у нашој земљи, договорно давали дописницима иностране штампе изјаве у којима су неистинито приказивали стање у земљи срачунате на то да у нарочито изабраном моменту, од великог значаја за развијање међународних односа и јачање наше земље, проузрокују опсежну кампању извесних иностраних кругова ради нарушавања угледа наше земље и њених уставних институција и највиших претставника...

...Стога суд оптужене за овде наведено кривично дело, и по наведеном законском пропису а применом члана 3, 42 став 2 и 43 кз, осуђује:

Оптуженог ђиласа милована на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, оптуженог дедијера владимира на казну затвора у трајању од 6 месеци.

ЂИЛАС: Ништа се не удаљавам. И изричито каже следеће: - Ђилас је политички мртвац а то је најстрашнија смрт која некога може задесити. Политичка смрт. Ја се с њим слажем. Најстрашнија смрт јесте политичка. На III Пленуму, због идеја, по изразу Титовом, због филозофирања, како он каже, због филозофских схватања која нису у складу са покретом, како он каже, надамном је изречена пресуда политичке смрти. То је инквизиција и ништа друго. Још један моменат је важан, који државни тужилац обилази. Наиме, ја тамо, у вези са целим текстом, кажем, очекивао сам демократску дискусију, а дошла је инквизиција, то јест, не демократска дискусија, ја говорим по садржини недемократске дискусије, а не по форми. Претпоставка је да ли је једна дискусија демократска или није да у сваком тренутку може бити настављена. Ако јавни тужилац мени то каже да ја нисам у свакој јавној делатности био онемогућен због својих идеја осуђених на III Пленуму, у току ове године дана, то јест на линији својих та делатност да буде...

...ТУЖИЛАЦ: Не, Ви сте рекли судско убиство. Како Ви то мислите? Да објасните да је припрема "судско убиство"?

ЂИЛАС: Ви лично припремате "судско убиство".

ТУЖИЛАЦ: А у чему?

ЂИЛАС: Ви припремате, пошто сте дали низ нетачних ствари намерно у оптужници по моме утиску за јавност, набацили сте на мене сумњу да сам ја издајица, шпијун, повезан са иностранством.

ТУЖИЛАЦ: Нигде не пише овде да је, да сте ви шпијун.

ЂИЛАС: То је вешто састављено, али Ви кажете "потражио је људе из иностранства, преко којих ће моћи да обара поредак у својој земљи.

ТУЖИЛАЦ: Па јесмо ли о томе разговарали? Ви се иностранству обраћате да дате изјаву, да Вам иностранство...

ЂИЛАС: Чекајте, где сам ја то тражио људе молим Вас?

ТУЖИЛАЦ: Па како нисте?

ЂИЛАС: Где су ти људи које сам ја тражио?

ТУЖИЛАЦ: Па дошао је, дошао је, коме сте дали изјаву?

ЂИЛАС: Друго, тврдите да сам се нудио социјалистима, или је то Кардељ рекао: они нуде услуге ономе који им не треба.

ТУЖИЛАЦ: Добро, у чему мислите да је "судско убиство", према томе да зато оптужница није базирана на чињеницама?

ЂИЛАС: Она је, пазите, у оптужници се садржи извесне и то главне индиректне, ван диспозитива оптужбе, ван диспозитива оптужбе на основну којих Ви хоћете да мотивишете зашто ја треба да будем суђен, да Вам ја објасним, да изложим шта ја мислим под "судским убиством", пре свега ја не мислим да ћу бити суђен на смрт, јер то ни параграф не предвиђа. "Судско убиство" је правни појам, који је измислио Волтер 1764. године у процесу против Каваса и тај Кавас такође није био осуђен на смрт, као што знате. Према томе, то је један правни појам узет из правне терминологије, који значи ово: Када се из политичких мотива без правних разлога, када требају правни разлози на вештачки начин да послуже политичком обрачуну. Ево, то је појам за "судско убиство"...

НАЧЕЛА ВАЖНИЈА ОД ВЛСТИ

ЈА кад ову ствар говорим о тој личности (Ђиласу), ја сам стално размишљао, шта је то код овог човека. Властољубље? Не. Он је био на власти и са власти је писао, и то га је писање довело у сукоб. Значи, није властољубље. Да је њему само до власти, он би једноставно ћутао, и, вероватно, и данас би био потпретседник. Није му до тога стало. Значи, стало му је до неких начела, до неких идеја. Па кад је та начела, идеје исказао, он је дошао у сукоб. (Завршна реч адвоката Ковачевића.)

СТРАХ ОД ДРЖАВНИХ ТАЈНИ

ТУЖИЛАЦ: Добро, да ли сматрате Ви, па по чему мислите да тајни процес, ево и сами се уверавате да Вам гарантује....

ПРЕТСЕДНИК: Да се не удаљавамо друже тужиоче са овим објашњењем, него да се држимо оптужнице.

ЂИЛАС: Претрес је тајан, али је тајан мимо моје воље, је ли. Он је тајан на Ваш предлог.

ТУЖИЛАЦ: Па, ја нисам, Суд је одлучио.

ПРЕТСЕДНИК: Као што видимо до сада се ниједна државна тајна није појавила и овај је део до сада могао бити јаван.

ПРЕТСЕДНИК: Имаш још?

ТУЖИЛАЦ: Немам.

ЏЕНТЛЕМНСКЕ РЕЧИ ЗА ДРУГОВЕ СУДИЈЕ

КАД је Ганди одговарао пред енглеским судом кад још Индија није била слободна за кривично дело побуне и револуције и убиство, које је он дело признао и рекао: Ја сам крив, онда му је енглески судац рекао: "Најтежи час мога живота јесте овај када морам вама судити, јер ја не могу прећи преко ваше личности, ко сте ви, Ганди. Ја морам вас поштовати, ја не могу вама изрећи ону казну коју бих ја изрекао другим људима." Другови суци, ове џентлменске речи, опростите да упућујем и вама, ви социјалистички народни суци, сматрам да не можете изрећи кондемнаторну осуду над другом Дедијером, јер би то значило да се у нашој држави не може говорити истина без обзира на то да ли је повољна или не. ( Завршна реч адвоката Политеа.)

ПРИНЦ ПАВЛЕ ПОДРЖАВА ТИТА

ТУЖИЛАЦ: Добро, још неке ствари... Живко Топаловић даје изјаву да без резерве усваја Ваше изјаве и изјаве оптуженог Дедијера.

ЂИЛАС: Шта ја имам на то да кажем?

ТУЖИЛАЦ: Не, јесте, шта Ви имате на то да кажете?

ЂИЛАС: То је став Живка Топаловића, он очевидно види да се нешто догађа, ја сам, ја ћу Вам један детаљ рећи. 1948-1949. кад смо ми били у спору са СССР.

ПРЕТСЕДНИК: Окрените се суду.

ЂИЛАС: Да рећи ћу и Вама. 1948-1949. године у спору са Коминформом кад смо били, принц Павле и Милан Стојадиновић су се солидарисали са нама. Можда то није познато Вама, али ја знам. То не значи да смо ми, тадашња влада, постали принц Павле и Милан Стојадиновић, то је став Живка Топаловића. То само доказује његов став.

ТУЖИЛАЦ: Али видите...

ЂИЛАС: Ја се ограђујем од његових ставова. Моји погледи нису ...

ТУЖИЛАЦ: Али видите ли кога мобилишу Ваше изјаве?

ЂИЛАС: Вероватно да извесни људи, из бивших грађанских партија сматрају да сам ја мање зло, то није искључено.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)