IN MEMORIAM - ТОЗА ОБРАДОВИЋ (1950-2020): Одлазак великана српске стрип-сцене

М. МИРКОВИЋ

субота, 15. 08. 2020. у 21:57

IN MEMORIAM - ТОЗА ОБРАДОВИЋ (1950-2020): Одлазак великана српске стрип-сцене

Фото: Приватна архива

У ПЕТАК нас је напустио Светозар Тоза Обрадовић (1950), великан југословенске стрип сцене које и какве више нема, не само зато што нема оне велике државе.

Најплоднији и најпопуларнији сценариста обележио је управо оно време када је девета уметност на нашем тлу била у највећем замаху и оставио за собом стрипове објављиване у милионским тиражима - у доба када су они излазили редовно и тачно на време стизали на трафике где су стајали раме уз раме са лиценцним издањима.

Рођен у Новом Саду, у родном граду се школовао и након студија на Грађевинском факултету каријеру започео на Телевизији Нови Сад, али се убрзо потпуно професионално посветио стрипу.

Успешно се бавио и кошарком, као играч и тренер у новосадском клубу Славија, а затим и као кошаркашки судија, а био је и војвођански вицешампион у релију.

Ипак, победила је детиња љубав према деветој уметности, а како је одрастао у истој улици са Браниславом Керцем, управо ће са овим уметником касније Тоза чинити легендарни, свакако најпопуларнији стрипски тандем на овим просторима и прославити се хит-насловима разних жанрова.

Тозини почеци везују се за стрип-серијал "Поручник Тара", те доцније серијале "Кобра", Cat Claw и "Нинџа". Био је први професионално ангажовани стрип-сценариста у новосадском "Дневнику", за који ради на лиценцном стрипу "Велики Блек" (најмање 43 епизоде), а касније и на домаћим серијалима "Лун краљ поноћи", "Троје несаломљивих", "Извидник Род", "Зека Пега", "Породица Срећковић", "Кики и Рики"... Написао је бројне сценарије за лиценцни стрип "Тарзан", као и за стрип Billy The Pljuc. Средином ове деценије учествовао је у изради стрипа "Невоље са Рокијем и друге приче о људским правима", који је постао средство у настави у основним школама у Црној Гори.

Фото: Приватна архива

Поред Керца као сарадника за кога ће се заувек везивати његово име, Тоза је сарађивао са готово свим врсним цртачима са ових простора, а много је његових сценарија објављено у државама широм Европе па и САД.

Нови Сад и Србија никада се Обрадовићу нису на адекватан начин одужили, а пре неколико година овенчан је плакетом "Никола Митровић Кокан" за допринос српском стрипу у Лесковцу, где му је на отварању Смотре стрипа одата почаст минутом ћутања.

 
ПУБЛИЦИСТА И ПЕДАГОГ

БАВИО се Светозар Обрадовић и публицистиком ("Велике преваре и фалсификати", "Дневник"; "Новосадски стрип!", "Прометеј"), као и писањем радио-драма и фељтона. Један је од оснивача Удружења стрипских аутора Србије, где је био и потпредседник.

Фото: Приватна архива

Посебно је запажен Тозин педагошки рад, како кроз рубрике у "Стрип забавнику" и "Дечјем Дневнику", тако и кроз школу стрипа на Новосадском отвореном (радничком) универзитету, где је 2000. године организовао и изложбу "Новосадски стрип прва генерација". Аутор је и изложбе Горана Ђукића Горског одржане 2011. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)