КАКАВ ЈЕ ЛАЗАНСКИ БИО ЧОВЕК? Школски другови све открили - Посећивао учитељицу, о пријатељима бринуо до последњег даха

Novosti online

07. 08. 2021. у 14:12

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ изненада нас је напустио.

КАКАВ ЈЕ ЛАЗАНСКИ БИО ЧОВЕК? Школски другови све открили - Посећивао учитељицу, о пријатељима бринуо до последњег даха

Фото: Новости архива

Био је надасве врхунски новинар, дугогодишњи сарадник београдске “Политике”, најбољи српски војно-политички аналитичар, а последње две године био је амбасадор Србије у Русији.

Мирослав Лазански је рођен 1950. године. Отац му је био војно лице, па се често из тог разлога његова породица селила од места до места у бившој Југославији. Пут га је довео у Требиње, где је тада мали Мирослав дошао у четврти разред тада Друге основне школе у Горици.

Брзо се спријатељио са својим вршњацима. Разредни старешина му је била Олга Савић. Његове школске колеге памте гао као веома комуникативног, емотивног и занимљивог ученика и касније одраслог човека.

- Био је везан за Требиње. Док је била жива посећивао је учитељицу Олгу, касније, када је преминула, ишао би јој на граб са цвећем. Волео је све што је везано за Требиње - причају његови другови из детињства.

У Требињу је завршио и Гимназију. Пре неколико година заједно су прославили пет деценија матуре.

Фото: Новости

Брано Дурсун био је један од његових најбољих другова.

- Често је говорио да су му прави другови у Требињу, његова генерација из Гимназије. Не могу вам описати колико ми је тешко што нас је тако изненада напустио. Као да ми је био најрођенији - каже Дурсун.

Са Лазанским се чуо веома често, сваких неколико дана. Последњи пут су се видели крајем јула у Требињу.

- Био је неколико дана у Требињу. Отишао је 31. јула. Изгрилили смо се и пожелео сам њему и супрузи срећан пут. А 5. августа ујутро кад су ми јавили нисам могао да верујем шта се догодило. То је живот - прича Дурсун.

Дурсун каже да је Лазанског једном питао због чега тако много воли Требиње.

- Рекао ми је да Требиње доживљава са једном великом љубави јер је овде био са породицом, само су ту били на окупу. Никад се више после Требиња нису састали заједно - Мирослав је отишао на факултет, а затим и посао често ван Југославије, сестра му се удала, родитељи временом преминули - каже Дурсун.

Са Лазанским је у разред ишао и Доброслав Шаровић који каже да не може да верује да он више није међу нама.

- Ако сам икада и помислио о том одласку, никада ми он не би први пао на ум. Био је физички и психички веома здрав. Просто је невероватно шта се догодило - навео је Шаровић.

Он је рекао да је занимљиво да Мирослав никада није мењао фризуру, али и да се увек издвајао по перници, размишљањима, читању војних магазина “Фронт” и “Армија”.

- Подстицао је и нас, анимирао нас. Сећам се његових првих школских љубави. Некако сам очекивао од њега да буде овако успешан. Иначе, скоро цела генерација је факултетски образована - навео је Шаровић.

Славо Милишић каже да је Мирослава упознао у првом разреду Гимназије, иако са њим није ишао у разред. Немогуће је било ући на врата Гимназије, а да њега не упознате.

- Увек би дошао на обележавање годишњице матуре, ма да је не знам где био у свету - сећа се Милишић.

Испричао је и једну занимљиву анегдоту.

- Када је корона баш харала у Требињу, зачудио сам се кад ми је око девет сати увече почео да звони телефон. Неки велики број телефона, а видим немам га у именику. Из Москве ме зове и пита ме јесам ли добро и јесам ли се вакцинисао. Замислите то. Питам га одакле му број, па каже да се чуо са једним нашим другом, па му је он дао - прича Милишић.

Мирослав Лазански сахрањен је јуче у Алеји заслужних грађана у Београду.

(Требињеливе)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)