ЕЛЕКТРОДЕ "ПАРКИНСОНА" ДРЖЕ ПОД КОНТРОЛОМ: Први пут у Србији, на Клиници за неурохирургију, урађена два захвата дубоке мождане стимулације

Б. РАДИВОЈЕВИЋ

29. 07. 2021. у 08:00

У КЛИНИЦИ за неурохирургију Универзитетског клиничког центра Србије први пут у Србији урађене су два комплексна захвата електро-дубоке мождане стимулације код пацијената оболелих од Паркинсонове болести. Овакви захвати ретко се раде и у свету, а наши пацијенти су до сада упућивани у Праг.

ЕЛЕКТРОДЕ ПАРКИНСОНА ДРЖЕ ПОД КОНТРОЛОМ: Први пут у Србији, на Клиници за неурохирургију, урађена два захвата дубоке мождане стимулације

Доктори и техничари који су заслужни за овај успех

Двојица пацијената средњих година са Паркинсоновом болешћу оперисана су у недељу, један је отпуштен кући јуче, а други ће бити отпуштен данас, са већ видним симптомима побољшања.

Два тима лекара - неурохируршки и неуролошки, која су водили професор др Милош Јоковић, неурохирург и директор Клинике, и проф. др Марина Светел, неуролог, ушла су у хируршку салу у 6.30 ујутру, а изашла у пола два ноћу. Овако комплетан захват, приликом којег се у део мозга уграђују електроде, траје минимум седам до осам сати, а још два сата је неопходно да би се подесила електрода која ће за стално остати у мозгу.

Проф. Јоковић каже, за "Новости", да је ово врло важно за српску неурохирургију и да је реч о последњој интервенцији коју смо освојили, па више ни због чега неурохируршки пацијенти неће бити упућивани у иностранство.

Овај захват може да се примењује код оболелих од Паркинсонове болести и дистоније, али, нажалост, не код свих.

- У оштећени део мозга пласирају се две електроде, али током једног захвата ми морамо привремено да убацимо и по пет електрода и онда меримо мождану активност. Она електрода која покаже најбољу активност позиционира се као стална - објашњава проф. Јоковић. - Она се ту позиционира и поткожно се изводи до места напајања струјом. То је обично место на грудима, испод коже. Батерије које омогућавају рад ове електроде трају четири-пет година, а најновија генерација омогућава да се оне не мењају него се само пуне без икаквог агресивног приступа пацијенту.

У недељу оперисани пацијенти већ осећају добробит ове интервенције, али ће наредне четири недеље од захвата и даље остати на својој редовној терапији.

- После четири недеље активирамо електроду и она у најбољим случајевима у потпуности замењује терапију и пацијент више не мора да узима лекове, а у неким случајевима значајно смањује дозу лека коју пацијент мора да настави да узима - наводи Јоковић.

- Захваљујући оваквом приступу, многи оболели од Паркинсонове болести потпуно се враћају редовним активностима.

Већ после активирања електроде пацијенти имају мањи тремор, неки пре тога нису могли да користе руке, а после операције се осећају и функционишу боље. Наш саговорник појашњава да ово није метода која обезбеђује комплетно излечење, али постиже да мозак сам ради оно што би радио са лековима.

Само мали проценат оболелих од тешких неуролошких обољења може да се подвргне оваквој интервенцији. Професори Јоковић и Светел процењују да у овом тренутку имамо око 150 кандидата у Србији за овај захват, а следећа два биће на програму већ у септембру. Једна од предности овог захвата је што су пацијенти све време будни, сарађују са лекарима, а сва каснија подешавања обављају се неинвазивно.

- У Праг је до сада било упућено 19 пацијената, а свака од тих интервенција кошта по 50.000 евра, ако нема компликација. И ми смо прва два захвата урадили уз помоћ колега из Прага, који у томе имају велико искуство. Сад ће трошкови за државу бити упола мањи - каже професор Јоковић.

За пацијенте је овај захват бесплатан.

ОБУКА МЛАЂИХ КОЛЕГА

ПРИПРЕМЕ за овакав комплексан неурохируршки захват трајале су две године, а сада доктори Јоковић и Светел, који су ишли на едукације, за то обучавају млађе неурохирурге и неурологе. То ће отворити могућност да се касније са оваквим захватима можда почне и у другим центрима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)