"ВАТРЕНЕ ОЛУЈЕ" ЋЕ ХАРАТИ И СРБИЈОМ: Стручњаци упозоравају - пожари ће постати проблем број један и велика опасност за становништво

Борис Субашић

25. 07. 2021. у 12:10

КАТАСTРОФАЛНИ шумски пожари широм света, од Амазоније до Аустралије, били су ударна летња "црна" вест до појаве вируса корона.

ВАТРЕНЕ ОЛУЈЕ ЋЕ ХАРАТИ И СРБИЈОМ: Стручњаци упозоравају - пожари ће постати проблем број један и велика опасност за становништво

Фото Танјуг/АП

Ковид је потиснуо ватрене стихије са топ-листе највећих пошасти, али то не значи да су пожари посустали, упозоравају стручњаци Шумарског факултета у Београду.

О томе сведочи најновија кататстрофа у Сибиру где је букнуо шумски пожар који ствара толико отровног дима и аеросола да су га научници назвали "ваздушном апокалипсом".

- Шумски пожари су, због климатских промена, горући светски проблем, а Србија је по угрожености на петом месту у Европи - каже проф. др Слободан Милановић, са Катедре за заштиту шума на Шумарском факултету.

- Рангирање је прављено поређењем величине опожарених у односу на укупну површину под шумама. Угроженији од нас су само Португал, Шпанија, Грчка и Бугарска.

Фото Танјуг

Саговорник "Новости" је први српски стручњак позван у чланство Међународне експертске групе за шумске пожаре при Европској комисији. Ово тело, користећи сателите и високе технологије, развија софтверске модуле за детекцију и предвиђање пожара.

- Србија још нема појаву незаустављивих монструм-пожара званих "ватрене олује" какви су недавно харали Грчком и Португалијом, али није питање да ли ће њих бити, већа када ће се појавити - упозорава др Милановић. - Модели климатских промена предвиђају да ће Балкан до краја 21. века бити једно од најугроженијих подручја у Европи.

Др Слободан Милановић, Фото Б. Субашић

Одавно су познати статистички подаци који указују да ће просечна температура у Србији до краја овог века мало порасти, а да ће се количина падавина смањити, али то није прави показатељ опасности.

- Суштина је да ћемо имати све више екстремних догађаја - каже др Милановић. - Може просечна количина падавина да се смањи, али то у пракси ништа не значи, ако се у једном дану сручи 120 литара кише на квадратни метар. Ако тада немамо шуме да апсорбују и успоре огромну масу воде, у брдско-планинским областима добићемо разорне бујице, а у низијама поплаве. Између таквих екстремних периода падавина имаћемо екстремне суше, са температурама изнад 40 степени, које стварају услове за пожаре који уништавају шуме, без којих ће бујице додатно ојачати и тако у круг. Просто, ако не заштитимо шуме, оно што не изгори, однеће вода.

Природне катастрофе се развијају као ланчана реакција, а све у суштини почињу шумским пожарима. Пример су два тек угашене ватрене стихије које су уништиле вегетацију на стотинама хектара планинских подручја у општинама Нова Варош и Прибој. Њих, по екстремним врућинама нису успевале да обуздају велике екипе шумара и ватрогасаца које су 24 часа боравиле на терену. Ватру су угасиле тек снажне падавине, које су спрале спаљено земљиште, стварајући услове за будуће веће бујице.

- Шуме задржавају велики део падавина у крошњама, а велики део воде који допре до тла задржава се у шумској стељи, простирци од слојева наталоженог лишћа и хумуса која функционише као сунђер - објашњава др Милановић.

Катастрофа поплаве у Србији 2014. године, Фото П. Милошевић

- Стеља тако спречава бујице у брдско-планинским пределима, без којих нема ни поплава у равници. Када од шуме остане само спаљена стерилна површина, онда је подручје у том сливу угрожено на више начина. Велике падавине ништа више не задржава, а велика количина пепела загађује воде и мења хемијски састав земљишта и његову погодност за гајење одређених врста.

Када гори шума, природна фабрика кисеоника и чисте воде, не умире само дрвеће већ и свет микроорганизама који живи у шумском тлу. Без њега нема стварања плодног тла, ни опстанка других врста, укључујући и људе. Жртве пожара нису само потпуно сагорела стабла већ и она близу границе пламена, која су рањена и постају жртве штеточина, инсеката поткорњака. Они се насељавају у њима, прождиру их, размножавају се и експлозивно шире на здраво дрвеће.

- Ако се појас оштећених стабала одмах после пожара не одстрани, он постаје извор нове катастрофе, каква се десила на на пример 2014. после катастрофалног пожара на Тари, када су страдале хиљаде хектара шуме - наводи др Милановић. - Да би се опожарено земљиште вратило у првобитно стање, у најбољем случају, потребно је око 80 година!

Буктиња пожар на Старој планини, Фото В. Ћирић

Експертска група за шумске пожаре при Европској комисији направила је портал за детекцију пожара и прогнозу опасности од ватрене стихије на основу климатских параметара, који још увек има доста практичних ограничења.

Фото Архива

- Они дају прогнозу на дневној основи, али проблем је што један пиксел приказује површину осам пута осам километара, што нема баш добру оперативну примену - каже др Милановић.

- Те прогнозе не укључују ни утицај људског фактора, иако је он пресудан, човек је у 95 одсто случајева узрок шумског пожара. Наша група ентузијаста са Шумарског факултета развила је прецизнији модел прогнозирања на површини од километра квадратног, који је погодан за оперативну примену. Узети су у обзир и антропогени фактори, највећи извори ризика: густина популације на одређеном подручју, густина мреже путних комуникација и близину неке тачке путу и насељу. Подржала нас је Управе за шуме, а надамо се да ће тако и наставити, јер циљ нашег модула је практична примена код колега шумара и ватрогасаца који би уз њега унапред знали где је највећа потенцијална опасност и могли би да прераспореде људство и технику.

ДРВЕЋЕ ПРВА ЛИНИЈА ОДБРАНЕ

ШУМЕ су прва линија одбране од катастрофа у времену климатских промена, каже проф. др Владан Дуцић са Географског факултета:

- Велики шумски комплекси на више начина утичу на микроклиму подручја у коме се налазе.

Оне апсорбују велике количине угљен-диоксида, а воду коју користе испуштају као пару чиме повећавају влажност и смањују температуру ваздуха. Шуме делују антиерозионо и спречавају спирање тла са стрмих терена што је изузетно важно у брдско-планинској земљи каква је Србија. То је знање из основне школе, а забрињавајуће је што се људи понашају као да ни толико не знају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)