Друштво

МАЈКА НИЈЕ ДОЧЕКАЛА СЛОБОДАНА: Преузети посмртни остаци војника бивше ЈНА, несталог у ратном вихору 1991. године

В.Ц.С.

03. 09. 2024. у 22:43

ПОСМРТНЕ остатке Слободана Спасојевића, рођеног 1972. године, из Варварина, који је нестао за време одслужења војног рока, у октобру 1991, представници Управе за заточене и нестале Министарства хрватских бранитеља предали су у подне на граничном прелазу Батровци - Бајаково представницима Комисије за нестала лица Владе Србије.

МАЈКА НИЈЕ ДОЧЕКАЛА СЛОБОДАНА: Преузети посмртни остаци војника бивше ЈНА, несталог у ратном вихору 1991. године

Спасојевић је прелиминарно идентификован, под ознаком СБ НН-9. У време нестанка био је на редовном одслужењу војног рока у касарни ЈНА у Вараждину. Његови посмртни остаци ексхумирани су на Градском гробљу у Славонском Броду, а коначна идентификација у присуству чланова породице обавиће се на Институту за патологију и судску медицину ВМА у Београду.

- Комисија ће након обављене коначне идентификације, у сарадњи са надлежнима, организовати превоз посмртних остатака до места сахране, у складу са исказаном жељом породице - потврдила нам је Маја Васовић, руководилац Групе за нестала лица на територији бивше СФРЈ, из Комесаријата за избеглице и миграције. - Мајка Јорданка последњи пут је видела сина приликом полагања заклетве, у касарни у Вараждину. Покренула је тражење за несталим Слободаном давне 1994. при Југословенском Црвеном крсту. Тада је навела да је нестао у октобру 1991, у борбама са хрватским снагама приликом опсаде вараждинске касарне. У међувремену је преминула и тако постала још једна мајка која није дочекала проналажење сина.

Примпоредаја Слободанових посмртних остатака

Тражење је наставила сестра Сузана, која ће и присуствовати идентификацији и преузети посмртне остатке ради сахране.

Примопредаја је извршена у складу са Споразумом о сарадњи у тражењу несталих лица, потписаним 17. новембра 1995. у Дејтону, и Протокола о сарадњи надлежних владиних тела за тражење несталих, потписаним 17. априла 1996. у Загребу. У Комисији кажу да је овим настављен процес примопредаје жртава страдалих на територији бивше СФРЈ деведесетих година, што је од посебног значаја за породице које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране најближе.