Србија

ВРАЋАЈУ СЈАЈ ДРАГУЉУ МЕЂУ ИКОНОСТАСИМА: Стручњаци Народног музеја из Београда ангажовани у Пироту

В. ЋИРИЋ

16. 05. 2021. у 07:03

СТРУЧЊАЦИ београдског Народног музеја, марљиво раде на рестаурацији иконостаса цркве Рождество Христово у Пироту, која је међу Пироћанцима позната и као Пазарска црква.

ВРАЋАЈУ СЈАЈ ДРАГУЉУ МЕЂУ ИКОНОСТАСИМА: Стручњаци Народног музеја из Београда ангажовани у Пироту

Иконостас ретке лепоте, уметничких домета и симболике, један је од најлепших у Србији, али је озбиљно угрожен протоком времена и условима у којима је безмало два века.

Обиман посао отпочет је прошле и трајаће три године, јер је реч о веома захтевном уметничком послу, са мноштво детаља, призора који захтевају врхунско умеће мајстора који желе да допру до оригиналног облика и да га сачувају за будуће генерације.

ЕКИПОМ београдских рестауратора руководи Александар Цвијовић, који каже да је иконостас рађен 1843. године, да је израда трајала пет година и да је од тада у више наврата рестауриран, о чему сведоче многобројни слојеви боја, бронзе и сличних материјала којим су радили монаси са Хиландара и самоковски мајстори дуборесци.

- Приликом рада на иконостасу избројали смо чак 11 различитих слојева боја и других материјала који се користе приликом конзервација и рестаурације. Сам чин рестаурације веома је комплексан јер, скидајући разне слојеве, морате доћи до оригинала. Мене посебно импресионира чињеница да су мајстори из Самокова у данашњој Бугарској, урадили врхунски дуборез какав нисам видео у својој каријери. Комплетна дуборезна конструкција је скоро тродимензионални рад. Иконостас је, иначе, био у веома лошем стању, што конзервацију чини још захтевнијом, али и то је изазов. Посебно је захтевна реконструкција левог дела, који је делимично уништен у једном пожару - каже конзерватор Цвијовић.

СВЕТИЊА РАНИЈЕ РЕНОВИРАНА

ПАЗАРСКА црква је протеклих година готово потпуно реновирана. Поред осталог, добила је и подно грејање, изолацију, нове инсталације.

Од осталих верских храмова издваја је то што се у њу улази низ степенице. Подигнута је почетком 19. века, међутим, отоманске власти нису дозвољавале да својим габаритом надвиси оближњу џамију, па су је довитљиви Пироћанци делом укопали у земљу, како би реализовали своју замисао.

ЗАХТЕВАН посао ради се уз помоћ пиротске локалне власти и Епархије нишке. Према неким подацима, његова израда је у оно време коштала око седам килограма златних дуката. За то богатство добијен је један од најлепших иконостаса у Србији, који се поново враћа у живот, као традиционално, културно-историјско и верско наслеђе. Градска управа је до сада за рестаурацију издвојила око три милиона динара, а до завршетка комплетног подухвата ће ван сваке сумње бити потребно још новца.