ОД ЊИХОВЕ ВУНЕ ПРАВЕ СЕ ЧУВЕНИ ПИРОТСКИ ЋИЛИМИ: Дипломирани економиста се бори да очува стару аутохтону расу оваца (ФОТО)

З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ

21. 04. 2021. у 07:52

КАДА је пре 15 година остао без посла, дипломирани економиста Марко Станисављевић из Деспотовца је први у овој општини почео да узгаја липску праменку, стару аутохтону расу оваца, која спада у генетичке ресурсе Србије.

ОД ЊИХОВЕ ВУНЕ ПРАВЕ СЕ ЧУВЕНИ ПИРОТСКИ ЋИЛИМИ: Дипломирани економиста се бори да очува стару аутохтону расу оваца (ФОТО)

Фото: З. Глигоријевић

Од првобитних пет, сада има 90 приплодних грла и 80 јагњади, а за поменуту расу се одлучио јер је млечнија од сјеничке и сврљишке овце, отпорнија на болести, те подносе температуре од минус 30 до 40 степени у плусу...

- Годинама смо смо увозили товне расе и изгубили наше, које су за ово поднебље много боље. Зато у Србији тренутно нема више од хиљаду липске праменке. Тачно је и да држава, поред субвенција од 7.000 по грлу, за генетички ресурс произвођаче стимулише са још 4.000 динара, али ја те субвенције нисам добио већ три године - незадољан је Станисављевић и објашњава да се "покрива" продајом јагњади, па му остане тек толико да уложи у репроматеријал, семе, ђубриво и нафту.

Нажалост, паритети су се променили. Пре десет година, када је литар нафте коштао 80 динара, јагњад су се продавала за 2,5 евра, односно 300 динара по килограму, а сада је цена спала на 200. Зато се оријентисао на продају приплодне јагњади и, да их неколико Деспотовчанина није пазарило од њега, био би једини у Поморављу који узгаја ову аутохтону расу.

Фото: З. Глигоријевић

- Од вуне липске праменке се израђују надалеко чувени пиротски ћилими. Она нема такозвану руда вуну, као сјеничка и сврљишка овца, већ је у правим праменовима, па је киша не натапа, већ се слива. То им омогућава да бораве у отвореном, наткривеном тору - закључује Станисављевић који све ради сам јер му се, каже, не исплати да плаћа раднике.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)