ЛЕЛИЋ ЗАУВЕК СПОЈИО НИКОЛАЈА И ЈУСТИНА: Две важне богомоље у ваљевском крају

В. Митрић

03. 04. 2021. у 09:31

РЕТКЕ су, у свету, светиње које су скоро једна до друге, а обе су најнепосредније везане за свеце, који су им, за живота, дали духовну снагу, додатну лепоту, омиљеност међу људима, богоугодност и светост као што су манастири Ћелије и Лелић у истоименом селу изнад Ваљева, па зато се, с разлогом, називају међу верницима, „светиње над светињама“.

ЛЕЛИЋ ЗАУВЕК СПОЈИО НИКОЛАЈА И ЈУСТИНА: Две важне богомоље у ваљевском крају

Фото: В. Митрић

Многи верници верују да између њих, али и осталих ваљевских светиња, постоје „нераскидиви духовни мостови“.А, мирис тамјана из једне и друге богомоље често се, заиста, измешају да их овдашњи верници и тежаци, и чести гости, познају који је одакле.

- Велика је срећа доћи и целивати мошти великог, светог владике Николаја Велимировића, чеда Лелића, где је подигао и овај дивни храм, човека који је, још је то славни Михаило Пупун, говорио, „највеће чедо које је родила српска мајка, после Светога Саве“ - каже осамдесетшестогодишња Марина Митић из Руњана, код Лознице, које је дошла да посети ову богомољу, да целива свете мошти и да се помоли Богу за своје живе и мртве. – У оваквој природној лепоти није чудо што су рођени тако велики умови попут владике Николаја и што је духовно деловао и стварао свети отац Јустин, познат као Ава Ћелијски(др Јустин Поповић).

Фото: В. Митрић

Богомоља је у пуном сјају. Приводе се крају радиви на изградњи прелепог летњег олтара. Зидине манасторске су исликане иконам 12 апостова, а ус редини је икона васкрсења Христовог.Васкрсење ове богомоље, уи правиом смислу, почело је пре непуне две деценије када је у њу стигао архимадрит Авакум (Ђукановић) из Манастира Троноша, код Лознице, где га је народ обожавао.Овај дивни човек, игуман и духовник, који је препородио светињу упокојио се, пре три године, баш на Васкрс. Занимљиво је да је, после ручка, у камеру лежећи у постељи говорио о васкрсењу Христовом, лепо заспао и више се није пробудио.

Фото: В. Митрић

Отац Георгије, његово духовно чедо, је у правом смисли, по љубави према роду и Богу, домаћинском раду и пажњи према људима.Наставио дело старога оца Авакума са којим је делао на „њиви Господњој“ још, као дечак, у Манастиру Троноша.

Фото: В. Митрић

А, мати Гликерије, и сестринство, успеле се да испоштују завет оца Јустина Поповић, свог вишегодишњег духовника.Изградиле су цркву са три олтара, по пројекту Пеђе Ристића, од новца који је прикупљен продајом књига оца Аве, како је баш он желео.Нова црква, уз стара очувана и негована здања, зеленило, травњаци, молитиве и друге лепоте чине ову светињу достојном и оца Јустина, и владике Николаја и свих њених духовника од којих се, никад и ничин, не одричу...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)