МАРИЧКА БИТКА И МРЊАВЧЕВИЋИ: Предавање др Бориса Стојковског на Jутјуб каналу Културног центра Новог Сада
ПРЕДАВАЊЕ др Бориса Стојковског „Маричка битка. Поглед 650 година касније" може се погледати на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Фото:КЦНС
У оквиру обележавања великих годишњица које се прослављају 2021. године, проф. др Борис Стојковски говорио је о Маричкој бици, знаменитом српско-турском сукобу из 1371. године. Као што је добро познато, у Маричкој бици Турцима су се супротставила два најугледнија српска великаша тога доба ‒ браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевић.
Успон породице Мрњавчевић уследио је у време српског краља (1331‒1346) и цара Стефана Душана (1346‒1355). Први извори који наводе њихово презиме Мрњавчевић су Руварчев родослов и Краљевство Словена.
Најмоћнији српски феудалац у доба последњег Немањића постао је Вукашин Мрњавчевић који се крунисао као краљ 1365. године, када је постао и царев савладар с могућим намерама да заснује нову династију након цареве смрти. Вукашинов брат био је такође врло моћан српски феудалац деспот Јован Угљеша, господар Сера. Оба брата су управљала великим делом Македоније.
Продор Турака у јужне крајеве српског царства довео је до сукоба српске и турске војске на Черномену, близу Марице, 26. септембра 1371. године. Ноћни препад османске војске је означио крај владавине браће Мрњавчевић. И Вукашин и Угљеша су погинули, а српска војска је доживела праву катастрофу.
Последице Маричке битке су биле бројне. Византија је постала вазална држава Османског царства, што то је без сумње највећа и најтежа последица битке, уз чињеницу да је и Марко Мрњавчевић (Краљевић), Вукашинов син, постао турски вазал.
ПОЛОВНИ ХРВАТСКИ "РАФАЛ" СЕ ПОКРАВИО ЧИМ ЈЕ ПОЛЕТЕО: Хитно морао да прекине лет
ЈЕДАН од борбених авиона „Рафал“ Хрватског ратног ваздухопловства морао је у четвртак да прекине планирани лет због техничких проблема који су се појавили при полетању.
16. 01. 2026. у 21:12
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
Шта значи кад је на Крстовдан ВЕДРО И ВЕТРОВИТО
КРСТОВДАН, који се обележава 18. јануара, један је од оних празника у српској традицији који тихо, али снажно повезује веру, природу и човека. Иако често остаје у сенци Богојављења, Крстовдан у народном памћењу носи једнаку симболику, као дан када се судбина године “запечати”, а вода, ветар и небо постају гласници онога што долази.
18. 01. 2026. у 11:39
Коментари (0)