ВОЉЕНОЈ БИ ИСКОВАО ПОТКОВИЦУ ЗА СРЕЋУ: Никола Јовановић се бави занатом који полако нестаје

Зорица Глигоријевић

07. 02. 2021. у 10:37

КОВАЧ Никола Јовановић (30) из Старог Села код Велике Плане, исправља плугове, оштри секире, прави раонике, ограде од кованог гвожђа и потковице, па у шали каже да би, вољеној која би била спремна да живи са њим, исковао најлепшу потковицу за срећу.

ВОЉЕНОЈ БИ ИСКОВАО ПОТКОВИЦУ ЗА СРЕЋУ: Никола Јовановић се бави занатом који полако нестаје

Фото З. Глигоријевић

- Ватра нам је у крви. Одмалена сам знао да ћу да се бавим овим занатом, јер сам одрастао у радионици покојног деде Дише. Од гвожђа свашта може да се направи, уживам док својим рукама правим неки украсни или употребни предмет - поносно ће Јовановић, који је ковач 13 година.

ВРЕДНИ младић изучио је за бравара и за ковача, и наставио традицију коју је прошлог века започео прадеда Бора, а наставио деда Радиша, звани Диша. Послу се учио у породичној ковачко-браварској радњи, коју је његов прадеда основао 1930. године.

- Проширио сам, реновирао и модернизовао радионицу. Да не бих радио ручно, купио сам ваздушне чекиће. Није једноставно, треба да се зна како се удара. Ковачку ватру добијам притиском на дугме електромотора,  што је лакше него када смо деда и ја ватру одржавали меховима на ручни и ножни погон - каже Јовановић.

ПОШТО је једини ковач у ширем крају, долазе му пољопривредници из Тополе, Раче, Крагујевца, Смедерева, Пожаревца, Плане, па често ради и до касно у ноћ. Али, ништа му није тешко, јер је заљубљен у ковачку ватру.

Да се овај занат не би угасио, Јовановић је вољан да своје знање пренесе младима, који би од њега учили.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)