СЕЋАЊЕ НА КРВАВИ ОКТОБАР 1941. ГОДИНЕ У ЈАДРУ: Небо „дохватило земљу“ од туге!

В. М.

18. 10. 2020. у 22:03

СЕЋАЊЕ НА КРВАВИ ОКТОБАР 1941. ГОДИНЕ У ЈАДРУ: Небо „дохватило земљу“ од туге!

Фото: В. Митрић

У ОКВИРУ велике казнене експедиције, коју су спровели немачки фашисти средином октобра 1941. године у селима Горњег Јадра, када је стрељано 3000 сељака из овог дела Србије и један број избеглих Срба, од усташке каме из Славоније, 18. октобра, пре 79 година, у селу Кривајица убили су 92 мештанина, међу којима је било и деце, жена и старих особа.

У знак сећања на тај злочин, у Кривајици су свештеници из Драгинца, Станко Васић и Бранко Малетић, счужили парастпс недужним жртвама, чије погубљење и данас има трага код овдашњих људи.Године и деценије су пролазиле, после тог догађаја, да би се у селу чула песма и организовано весеље.

Највеће сведочанство о страдању Јадрана оставио је лознички публициста и новинар, Милош Пантелић, кроз књиге „Коло смрти око Јадра“ и „Над хумкама малишана“, нажалост у то време оспораван, нез икаквог разлога, од тадашње локалне братије у Лозници!?Пантелићев вредан сарадник и саборац у писању тих сведочанстава о страдњу сељака, највећем на свету у Другом светском рату, у то доба, био је тада млади свештеник, Станко Васић, цикотски парох, данас протојереј ставрофор у пензији.

-Жртва фашистичког терора у Кривајици било је дете, Јелисавета Тешановић, које је имало само пет месеци -каже кроз сузе прота Васић. -Фашисти су истребили породице Ракић, Илић, Ђукић, Станковић...Нико од њих није преживео.Сведочили су ми мештани, који су у те дане сачували животе, јер су били избегли у села Рађевине, да да су дошли да сахрањују комшије и сроднике, њихова тела су била начета од пашчади и свиња!Туга је била до неба, сведочио ми је мештанин Станко Ђукић, истичући да је деловало као да се „спустило небо до земље“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Strasno

19.10.2020. 08:15

Pa se sad neki pitaju zasto su Nijemci iz Banata otisli nakon rata. I to otisli, a ne protjerani. I isto tako iz Slovacke, Ceske, Rumunije i od svagdje gdje su zli radili, poticali ili okretali glavu. Hvala Branku Baueru na Salasu u malom ritu koji je to ovjekovjecio.