Србија

ЉУБАВ И ОД ДРЖАВЕ, ОПШТИНЕ, ФСС: Рађевце обрадовали дарови за омиљени клуб

Владимир Митрић

05. 11. 2025. у 04:54

Славу Фудбалског клуба „Рађевац“, који је увелико ушао у други век постојања и рада, јер је основан давне 1922. године, чувају потомци његових бивших фудбалера, функционера, верних и страсних навијача, али и локална, крупањска власт, држава и Фудбалски савез од регионалног до државног нивоа, истиче мр Саша Нешић, председник клуба, у другом мандату, у коме миљеници Рађевине бриљирају, јер су, после 11 утакмица у зони Дрина убедљиво на првом месту.

ЉУБАВ И ОД ДРЖАВЕ, ОПШТИНЕ, ФСС: Рађевце обрадовали дарови за омиљени клуб

Нешић каже да Рађевина, као некада, живи за свој „Рађевац“ и не само они који живе у том крају, већ и они који живе ван њега, „али срцем су везани за завичај и миљеника завичаја као и њихови дивни преци“.

Као једна од потврда је посета Крупњу, уз многе дарове, посебно за млади фудбалски „погон“, које су донели рођени Крупањац и у Србији и те како угледни Никола Васиљевић, члан Извршног одбора Фудбалског савеза Србије и Небојша Живановић, председник регионалног фудбалског савеза, драги пријатељ Крупња, клуба и Рађевине.Васиљевић и Живановић су се потрудили да дарови буду од велике користе за најмлађе фудбалере Рађевца, да се, на најбољи могући начин, спремају за прва фудбалска „ватрена крштења.

Донели су, како Рађевци воле да кажу, нема шта нема на радост, не само председника клуба Нешића, играча и управе,и председника општине Младена Стефановића, који, од малих ногу, „љуби“ фудбалско чедо краја, већ и „армија“ навијача, старих и младих људи, који, одвајкада, знају да цене добра дела, пажњу и љубав пре свега.

Милутин Стевановић, велики фудбалски заљубљеник, који је био, поред осталог, играч „Антимона“ из Зајаче, каже да му је „пуно срце, када је видео пажњу коју показују људи за Рађевац попут оних који живе у крају, али и оних који раде ван њега, попут Николе Васиљевића“.

-Крупањ је био мали град, али по рударству је био на светској мапи, а у фудбалу, увек, „велесила“ и по игри, и по организацији клуба, публици и фер и коректним односима са ривалима -каже Милутин. Мој „Антимон“ је, на неки начин, био рођачки клуб, јер смо оба из рудаској краја и, у прошлости, су рудари били у првим редовима наше публике.Радује ме што стадион носи име мог пријатеља, Мирка Васиљевића, са којим сам имао најтеже партије на терену, а ван њега смо били као браћа.Био је, и Богу хвала, остао у сећању као велики човек, сјајан играч, који нас је, нажалост, прерано напустио.А, његов отац чика Миша Васиљевић, осим што је најчувенији је председник општине Крупањ свих времена, иза ког су остала огромна добра дела за људе овог краја, био је председник клуба, који је, заиста,живео за клуб свим срцем.И свака част овој генерацији што се труди да буде достојна тих и других величина Крупња, Рађевине и Србије.

Председник клуба, Саша Нешић, каже да су им планови, поред пласмана у виши ранг, ра развију „погон“ младих фудбалера што је могуће више и да,како сматрају, „највише за три године буду град у ком ће фудбал бити највећа преокупација младих у односу на њихов број у крају у ком живе“.