Србија

НОШЊЕ, ЋИЛИМИ И ОПАНЦИ ОЖИВЕЛИ СТАРИ ДУХ ЧУБРЕ: У селу крај Неготина одржана етно-изложба (ФОТО)

13. 06. 2025. у 07:00

ДОМ културе у Чубри, некада месту сеоских зборова, игранки и приредби, поново је оживео, овог пута у знаку везених кошуља, раскошно извезених сукања, шуштања свилених марама, мириса лаванде и нафталина.

НОШЊЕ, ЋИЛИМИ И ОПАНЦИ ОЖИВЕЛИ СТАРИ ДУХ ЧУБРЕ: У селу крај Неготина одржана етно-изложба (ФОТО)

Другу годину заредом, у овом селу крај Неготина одржана је етно-изложба "Чувари културног наслеђа", посвећена женском раду, породичној историји и сећањима која се не смеју изгубити.

- Нисам сама у овоме, ту су и мештани који желе да сачувају своју баштину и покажу колико је некада било лепо. Важно је да се традиција не заборави - каже организаторка изложбе Мирјана Васић, новинарка у пензији, која се у Чубру доселила лане из Смедерева.

На столовима, уредно распоређене народне ношње, ручно ткани ћилими, чипке, чарапе, опанци...

- Све што видите некада је ношено, спремано у мираз, даривано. Имам 75 година, а са овом свиленом марамом сам била испрошена - каже нам Живка Недељковић. - Некад се шара цртала мастилом, па преко ње везло. Све се чувало и тада, а и сада.

Међу посетиоцима и учесницима етно-изложбе у Чубри је и Никола Војиновић из Сикола, српског села ког Неготина, који не само да сакупља, већ и сам израђује делове народне ношње.

Свака кућа као музеј

ИЗЛОЖБА "Чувари културног наслеђа" отворила је врата сећања у Чубри, селу са једва 200 становника. За њих су изложена одећа и покућство више од предмета.

- У свакој кући имате музеј, без витрина. Жена ствара, чува и дарује. Веома је тешко очувати текстил који након толико година лако пропада. Важно је да су жене сачувале своје културно наслеђе, јер оно чини наше заједничко културно наслеђе - каже Емила Петровић, етнолог и музејски саветник Музеја Крајине у Неготину.

- Имам ту љубав према традицији у генима. Моје бабе су волеле женски рад. Сећам се као мали, кад су преле, прале вуну, плеле чарапе и све је то на мене оставило утисак - сећа се Војиновић. - Играм и у фолклору, па сам због тога почео и ја да везем, плетем.

Међу експонатима и српска и влашка ношња. Неке су старе више од сто година. Али свуда иста брига, исти ред: све је опрано, одвојено платном, ушушкано у лаванду, пажљиво спаковано у сандуке да дочека наредну прилику да буде показано.

POGLEDAJ GALERIJU

- Ношње код влашког и српског становништва разликују се и по бојама, али и орнаментима. Материјал је претежно памук, вуна. Код Влаха су специфичне јарке, отвореније боје, код нас су скромније шаре, ситнији цветови и затвореније, тамније боје - додаје Војиновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ТРАМП ОТКРИО КОЛИКО ЉУДИ НЕДЕЉНО ГИНЕ У УКРАЈИНИ: Путин убија много украјинских војника

Свет

1 14

ТРАМП ОТКРИО КОЛИКО ЉУДИ НЕДЕЉНО ГИНЕ У УКРАЈИНИ: "Путин убија много украјинских војника"

ПРЕДСЕДНИК Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је данас да је незадовољан понашањем руског председника Владимира Путина и навео да разматра нове санкције против Русије.

08. 07. 2025. у 20:36

СКАНДАЛ! ПЛЕНКОВИЋ О УСТАШКОМ КОНЦЕРТУ ТОМПСОНА: Поносни смо, једино он може да окупи пола милиона

Регион

3 28

СКАНДАЛ! ПЛЕНКОВИЋ О УСТАШКОМ КОНЦЕРТУ ТОМПСОНА: "Поносни смо, једино он може да окупи пола милиона"

ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић одржао је конференцију за медије након седнице Председништва Хрватске демократске заједнице (ХДЗ). Главна тема била је концерт Марка Перковића Томпсона на Хиподрому и усташка иконографија која се тамо могла видети, али и чути.

07. 07. 2025. у 18:33

КИНЕЗИ НАПАЛИ НЕМАЧКИ АВИОН ЛАСЕРОМ? Берлин потврдио - брод је нациљао ловца, амбасадор хитно позван на разговор

Свет

0 0

КИНЕЗИ НАПАЛИ НЕМАЧКИ АВИОН ЛАСЕРОМ? Берлин потврдио - брод је нациљао ловца, амбасадор хитно позван на разговор

КИНЕСКИ ратни брод ласерски је циљао немачки авион изнад Црвеног мора током мисије ЕУ, тврди немачка влада. Берлин је оценио инцидент као озбиљан безбедносни пропуст и позвао кинеског амбасадора на хитан разговор.

10. 07. 2025. у 12:53