Србија

МУДАР И ХАРИЗМАТИЧАН ВОЂА ЛЕСКОВАЧКИХ ПРОЛЕТЕРА: Костадин Коста Стаменковић - народни трибун кога су радници волели

Игор Митић

03. 05. 2025. у 07:00

ЊЕГОВО име данас носе лесковачке улице и школа. Некада су се по њему звале и фабрике, спортски клубови и Дом синдиката, а о угледу Косте Стаменковића сведоче и многобројне бисте, као и споменик у центру града.

МУДАР И ХАРИЗМАТИЧАН ВОЂА ЛЕСКОВАЧКИХ ПРОЛЕТЕРА: Костадин Коста Стаменковић - народни трибун кога су радници волели

Широј јавности познат је као народни херој који је, са својом ћерком, погинуо током Другог светског рата, али је његов живот био много слојевитији и живописнији од дела биографије везане за учешће у НОБ-у.

Костадин Коста Стаменковић је рођен 1893. у сиромашној лесковачкој породици, па је још као дете научио шта значи немати и борити се за опстанак. Отуда и његов порив да се као голобради младић укључи у раднички покрет и да остави снажан печат на друштвени, политички и спортски живот Лесковца. Војску је служио у Пироту, а током Великог рата био је део митраљеског одељења Моравске дивизије. Прошао је Албанску голготу, од које се опорављао у Бизерти, а у домовину се вратио преко Солунског фронта.

У међуратном периоду Лесковац постаје један од највећих производних центара Краљевине Југославије, а његови индустријалци су запошљавали на хиљаде радника. Коста почиње да ради у млину Живка Стоиљковића, али 1925. доживљава несрећу после које се посветио организовању радничке класе.

- Машина му је ухватила и самлела леву руку и само је пуком срећом успео да преживи. Добио је скромну инвалидску пензију, али од борбе за права радника, који су бољу будућност све више везивали за идеју комунизма, није одустао - прича Небојша Димитријевић, директор Народног музеја у Лесковцу.

Када су комунисти "гурнути" у илегалу Коста је на легалан начин покушавао утиче на свест радничке класе. Као члан управе КУД "Абрашевић", организовао је првомајске уранке где је преносио поруке које је желео.

Статус културног добра

КОСТИНА родна кућа има статус културног добра. Средствима локалне самоуправе она је у потпуности обновљена. Конзервирани су и сви предмети из сталне поставке. Музеј сада ради на припреми модерне презентације о Костином животу, као симболу револуције, али и о радничком покрету овог краја у периоду између два рата.

- Организовао је и игранке где су људи могли да дођу у контакт са новим идејама и да постану активни чланови те групе. Комунистичку идеологију ширио је и кроз рад у спорту. Био је, 1923. године, међу оснивачима фудбалског клуба. Звао се "Црвена застава", па "Пролетер, а онда и "Грађански", да би 1934. добио име "Дубочица" које и данас носи - наводи Димитријевић.

Насупрот лесковачким радницима "стајала" је буржоазија која је, израбљивала раднике, а када би "дара превршила меру" проблеми би се решавали штрајковима.

- Србија је Закон о раду добила 1912. али је он био слово на папиру. У Лесковцу се, у појединим фабрикама, радило и по 12 часова и то за мизерну зараду, па су уследили велики штрајкови столара, текстилних радника и дрводељаца. Организовао је "Штрајкачку кухињу". Радници су чак добијали и мале надокнаде, тек да преживе, али им је то био мотив да истрају у захтевима - каже наш саговорник.

Власници фабрика су одбијали да прихвате штрајкачке захтеве и на све начине хтели да их осујете, али нису успевали, па су се упуштали у преговоре где је Коста био неизбежан. Штрајкови су окончани повећањем дневница и увођењем осмочасовног радног времена што сведочи о Костином мудром вођству, али и о поштовању које је овај народни трибун имао међу индустријалцима.

Коста се два пута женио. У првом браку је добио ћерку Лепосаву, а у другом није имао деце. Као комуниста, уочи Другог светског рата, Коста је ухапшен. У затвору у Билећи, 1940. био је утамничен са Мошом Пијаде, Ђорђем Андрејевићем Куном и сликаром Бором Барухом где је и настао цртеж на којем је у затвору.

По повратку у Лесковац Коста са ћерком учествује у формирању Кукавичког партизанског одреда. Притиснути од непријатељских војника, партизани су хтели да се 1942. пребаце на Радан планину, али су Косту, Лепосаву и још две партизанке опколили четници. Када су им остале само две бомбе једном су, по сведочењима, убили неколико четника, а другу сачували за себе.

Седам година након тога, Коста Стаменковић је проглашен народним херојем. Имао је млађег брата Стојана, који је преживео рат, а њихову родну кућу, 1950. поклонио је Народном музеју у Лесковцу.

09. 03. 2026. у 13:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ХРВАТСКОЈ СТИГЛА ПОРУКА ИЗ ИЗРАЕЛА: Потпуно прекините дипломатске односе са Техераном

Регион

0 37

ХРВАТСКОЈ СТИГЛА ПОРУКА ИЗ ИЗРАЕЛА: Потпуно прекините дипломатске односе са Техераном

АМБАСАДОР Израела у Хрватској Гари Корен позвао је званични Загреб да прекине дипломатске односе с Техераном и спроведе безбедносне провере особља иранског дипломатског представништва у Хрватској јер би, каже, међу њима могло бити "шпијуна" Револуционарне гарде која се у ЕУ сматра терористичком организацијом.

06. 03. 2026. у 09:10

ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице

Свет

0 8

ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице

АМЕРИЧКИ војни истражитељи верују да је вероватно да су америчке снаге одговорне за напад на иранску школу за девојчице у којем је у суботу погинуло више десетина деце, али још нису донели коначан закључак нити су завршили истрагу, рекли су за Ројтерс двојица америчких званичника.

06. 03. 2026. у 08:23