"НЕ МОГУ" НЕ ПОСТОЈИ У МОМ РЕЧНИКУ: Рецепт за успех Параћинке Иване Ђорђевић, одличног студента грађевине и гимнастичарке

Зорана Рашић
Зорана Рашић

13. 01. 2025. у 07:00

ГРАЂЕВИНА и ритмичка гимнастика две су велике љубави двадесетогодишње Параћинке Иване Ђорђевић, а направити простор да обе потрају и након што је завршила гимназију у родном граду - уопште није било лако.

НЕ МОГУ НЕ ПОСТОЈИ У МОМ РЕЧНИКУ: Рецепт за успех Параћинке Иване Ђорђевић, одличног студента грађевине и гимнастичарке

Фото: З. Рашић

Вуковац у средњој школи, Ивана је данас одличан студент друге године Грађевинског факултета у Београду, али и даље представља свој матични клуб и град као такмичарка и - судија. Тренира кад год јој обавезе на факултету то дозвољавају, а својој генерацији поручује да нема одустајања од било чега што су кренули да раде. Љубав се подразумева, а даље је све могуће уз стрпљење и упоран рад.

Ова виспрена девојка ритмичку гимнастику је почела да тренира са десет година. То није било довољно рано - наглашава. А ни њен тадашњи стас није наговештавао да ће успешно наставити да се бави тим спортом. У љубави је, међутим, све могуће, што се на Иванином примеру потврдило. Највећим делом захваљујући томе што Гимнастички клуб "Параћин" функционише као једна велика спортска породица.

- Тако се догодило да нисам, попут већине мојих вршњакиња, напустила гимнастику кад сам започела студије у Београду. Уз велику подршку свих, а поготову професорке Марије Ђорђевић из матичног клуба, омогућено ми је да тренирам са клубом "Ритам" из Београда. Тамо сам бар два-три пута недељно. Вежбам у сали са њима, а наступам и даље за ГК "Параћин" - открива нам Ивана.

Фото: Приватна архива

Да нема одустајања научила је баш у спорту, па тако и на студијама, и у гимнастици, постиже сјајне резултате. То је њен главни рецепт за успех. "Не могу" и "нећу" не постоје у Иванином речнику. Ту лекцију је савладала у свом параћинском клубу, а Марија Ђорђевић, некадашњи тренер, још увек јој је "као друга мајка".

- Имамо исто презиме, али нисмо у сродству. А као да јесмо. Кад положим колоквијум или испит, прво јавим мами и тати, па онда Марији. Она је и даље потпуно укључена у мој живот, највећа подршка. Управо та подршка младима је генерално изузетно важна. Рецимо, волим математику захваљујући својој учитељици Силвани Димитријевић која ме је од почетка форсирала да учествујем на такмичењима. То се наставило и у гимназији. Као матурант сам се двоумила између архитектуре и грађевине, и ту сам добила подршку да изаберем. Данас сам сигурна да нисам погрешила јер бих исти факултет поново уписала. То исто важи и за гимнастику, па сам јако срећна што ни као студент од ње нисам одустала - прича Ивана.

А да је овај спорт прави за њу потврђује податак да је већ са осамнаест година постала и гимнастички судија. Полагала је судијски испит чим је, пунолетством, стекла на то право, па данас често суди на клупским турнирима на којима се не такмичи.

Живот у студентском дому

КО се заљуби у гимнастику, кад оконча такмичарску каријеру наставља као тренер или судија... Ивани је још рано да размишља у том правцу, па је у овом тренутку извесније да ћемо за неколико година на подијуму за гимнастичке бравуре гледати једног дипломираног грађевинског инжењера. У међувремену, живи у студентском дому и каже да ни тај аспект свога живота ни за шта на свету не би мењала. - То је једно незаборавно искуство, мој лични избор и никад се због њега нисам покајала - каже Ивана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

МИШЉЕЊА СУ ОПРЕЧНА: Да ли заиста овај језик користи највише пословних људи?