УЧИНО ЗБОГОМ УЧИОНИЦИ: Зоран Радовановић (65) просветар из Дреновца, на несвакидашњи начин обележио одлазак у пензију
С ГОТОВО истим усхићењем, али и зрнцем треме, чврсто у рукама држећи дневник, прешао је неколико корака од зборнице до учионице прекопута, и ушао је у суботу међу своје ђаке, као и безмало пре четири деценије. Учитељ Зоран Радовановић (65), 20. јуна одлази у заслужену просветарску пензију, а тај чин је обележио на помало необичан начин, са својом првом генерацијом ђака, али не у родном Дреновцу крај Шапца, где је учитељовао од 1990, већ у осмолетки "Иво Андрић" у Будисави, код Новог Сада, где је словима, сабирању и одузимању и важним животним лекцијама научио своју прву генерацију.
ФОТО:Љ.П.
За сеоског учу, како за себе воли да каже, прва љубав заборава нема, а то су његови ученици из Будисаве, па не чуди што је за опроштај од просвештенија и дечјег жамора по школским ходницима одабрао да баш са њима обележи крај учитељске каријере. Уместо збуњених и помало преплашених првачића, у учионици испуњеној емоцијама сада су га дочекали одрасли, зрели људи, које је, кад је дошло време, испратио на даље школовање, у нови живот.
Иако је прошло 39 година, учо је, иако их памти поименце, из школског дневника прозивао своје бивше ђаке, присећајући се њихових склоности, талената за математику или спорт, анегдота, дечјих несташлука, истовремено се распитујући за оне који су из неког разлгоа изостали.
- Најснажнији део свог живота провео сам на овим просторима, и дан-данас када прођем поред Новог Сада мене штрецне, слике ми се саме враћају, а да не говорим о Будисави - био је емотиван учо Радовановић, којем је будисавска осмолетка била прво радно место после завршене Педагошке академије и одслуженог војног рока. - Имао сам прилику да пређем у новосадску школу, јер је моја предност била што сам мушко, а учитељи су увек, па и данас, дефицитирни. Али, заволео сам бачку равницу, ово место, своје ђаке и срдачне људе, и сви су ми у срцу.
Када је своју прву генерацију испратио на даље школовање учо се, ипак, признаје нам, на наговор мајке Милице, вратио у родни Дреновац и у тамошњој Основној школи "Ната Јеличић" наставио да учи децу све до сада.
Поклон школској библиотеци
НИЈЕ учо на своје прво радно место, сада као гост, дошао празних руку. Директору школе Горану Срдићу за школску библиотеку поклонио је своју књигу "Срби на Корзици". Радовановић, потомак солунског борца, међу њеним корицама овековечио је сећање на српско избеглиштво на овом француском острву у Првом светском рату. Иначе, ова књига преведена је и на француски језик.
- Ишколовао сам многе генерације и то је нешто најлепше у животу - сетно је приповедао учо док су га његови некадашњи ђаци пажљиво слушали, с истим поштовањем и знатижељом као и првог дана када је крочио у учионицу. - То човека испуни срећом, задовољством. Овај део, моја Бачка научила ме правом учитељовању, али вратио сам се у свој завичај. Никада немојте заборавити одакле су вам преци и то увек причајте својој деци. Схватићете када дођете у моје године, да смо ми једна веза између својих предака и потомака.
Нису ни бивши ђаци, данас успешни, породични људи, заборавили свога учу који их је описменио и поставио "темеље" за даље школовање. Сећају се како је, готово очински, био брижан према њима, и на једноставан, њему својствен начин предавао градиво.
Награде
СЕОСКИ учо добитник је многобројних признања. Награђен је Златном значком Културно-просветне заједнице Србије, стекао је Награду "Најдражи учитељ" шабачко-ваљевске епархије, разне повеље и захвалнице.
- Често нас је водио у природу, на места на која наши вршњаци нису ишли и те лекције и данас памтим - казује нам Драгана Учур, ђак прве учине генерације, враћајући се у детињство. - У учионици, али и ван ње био је ауторитет, али и онај који нас разуме и поштује.
Препоручујемо
МОСТОВИ САРАДЊЕ: Смедерево окупља делегације из региона пред "Нушићеве дане"
08. 12. 2025. у 13:21
БЕЗ СТРУЈЕ СУТРА ДЕО ПАРАЋИНА: Најављени радови на нисконапонској мрежи
07. 12. 2025. у 23:15
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)