ИДЕАЛИ СТАРЕ ГРЧКЕ НА СЕВЕРУ БАНАТА: Висока струковна школа у Кикинди седам деценија школује васпитаче (Фото)
Основана 1948. као Учитељска школа, у време када је било много неписмених, а мало учитеља, шест година касније, увела је у то време авангардни смер - за васпитање предшколске деце- те постала Педагошка академија.
Фото: Град Кикинда
Тада су такве школе постојале још само у Београду и Новом Саду. Управо из тако дубоког корена „израсла“ је данашња Висока струковна школа за образовање васпитача у Кикинди - једина високобразовна установа у северном Банату и једна је од пет у Војводини. Образује 300 академаца на основним и мастер струковним студијама, за занимања струковни васпитач деце предшколског узраста и струковни васпитач за традиционалне игре. На другом степену стиче се звање струковни мастер васпитач.
Фото: ВШССОВ
- Школа је државна, акредитована установа, која ради у складу са европским образовним стандардима, према Болоњској декларацији, па су наше дипломе и међународно признате – истиче др Ангела Месарош Живков, директорка школе, у којој је пре 70 година смер за рад са децом предшколског узраста основала Зора Крџалић Зага, предратна интелектуалка и револуционарка из Другог светског рата, чије име је школа некада носила. Она је након завршетка рата наставила борбу на пољу науке тежећи да просвету своје земље приближи светским токовима и извуче је из заосталости.
Кикинђани не заборављају ни првог директора Ђуру Мањулова, те истакнуте предаваче Стевана Краља, Светолика Белодедића, Спасоја Граховца, Анку Крстоношић, Мичурина Берара, Милана Боровца, Катицу Гргур и студентима најомиљеног, професора Ђерђа Немета. Они су кроз просвету, неговали старогрчки идеал здравог тела и духа, који представља темељ европског модела образовања.
Фото: Приватна архива
Данас Висока школа за образовање васпитача у граду има и кључну пратећу установу - Дом ученика и студената, за смештај ђака из других градова, а у новије време и држава. Отворен је још 1932. године као Епархијско-гимназијски интернат, у задужбини локалне велепоседнице Меланије Гајчић,а утемељивач је био тадашњи епископ банатски др Георгије Летић. После Другог светског рата у Кикинду је на школовање долазило све више ђака и студената из других места, у граду је настало више мањих објеката за њихово становање, да би 1979. отворен велики интернат, а нова, данашња зграда Дома ученика и студената, поред Великог парка, узграђена је 1993.
- Поред основног, педагошког, отворен је и јаслени и смер за дошколовање васпитача, док је смер за васпитача традиционалних игара уведен на иницијативу Друштва за неговање музике „Гусле“ и професорка др Оливера Васић – указује директорка, проф. др Ангела Месарош Живков.
А да је ова школа одавно „срасла“ са Банатом и прошле године имала највише научно-истраживачких пројеката у Војводини, потврдио је др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност.
У време када смо више склони материјалним симболима успеха, посебно радује што одавде излазе генерације којима су важнија морална, естетска и културна начела – каже Милошевић.
- Иако је било најава да ће установа прерасти у академију, у Војводини је изгледније градити пут ка струковном докторату, да искажемо одговорност према функцији. Ако имамо основне и мастер студије, логично би било да следими пример Шведске, Данске, Намачке... а то су докторске студије - закључио је др Зоран Милошевић.
НАЈБОЉИ МЕЂУ НАЈБОЉИМА
У години јубилеја, за студента генерације уписане школске 2020./2021. проглашена је Јелена Даљев (29), која је лане дипломирала са „десетком“, уз просечну оцену 9, 87 и стекла звање васпитач деце предшколског узраста. Први пут је додељена и „Плакета др Јелена Мићевић- Карановић“, која носи име по професорки која је прерано преминула пре две године,а лауреат је њен бивши студент Никола Халаи, некадашњи студент генерације, који је прошле године одбранио мастер са оценом 10. Уручено је још 90 диплома студентима основних и мастер струковних студија.
Препоручујемо
МОСТОВИ САРАДЊЕ: Смедерево окупља делегације из региона пред "Нушићеве дане"
08. 12. 2025. у 13:21
БЕЗ СТРУЈЕ СУТРА ДЕО ПАРАЋИНА: Најављени радови на нисконапонској мрежи
07. 12. 2025. у 23:15
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)