Србија

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА ВОДОТОКА ДРУГОГ РЕДА НА ТЕРИТОРИЈИ КРАЉЕВА Смањују ризик од бујица

Г. ЋИРОВИЋ

22. 02. 2024. у 05:00

ПОУЧЕНИ искуствима из елементарних непогода током минуле деценије, изазваних изливањима и бујичним ударима мањих река и потока, Краљевчани су усвојили Оперативни план за одбрану од поплава водотока другог реда за 2024.

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА ВОДОТОКА ДРУГОГ РЕДА НА ТЕРИТОРИЈИ КРАЉЕВА Смањују ризик од бујица

Овај стратешки акт, донет на седници Градског већа, поред осталог подразумева план системског, институционалног, ефикасног и правовременог реаговања у случају поплава, као и превентивне и оперативне мере заштите од редовних и ванредних бујичних поплава у краљевачком крају.

Посао

ИАКО је већ изграђена обалоутврда на левој обали Ибра, потом заштитни насип на десној обали Западне Мораве, уређено корито Груже, те обале Рибнице, Жичке и Годачичке реке, уз регулацију Дрлупске, Сирчанске и Гледићке, односно санацију корита у Врдилима, Мрсаћу и Чукојевцу, и у зони новог моста на Лопатници... посла има још много, јер треба надокнадити деценије немарности.

- Циљ је смањење ризика од поплава услед климатских промена, ерозивних процеса, бесправне градње и неодржавања, те изостанка агро, био, хидро и осталих техничких мера - каже Здравко Максимовић, руководилац Одељења за послове цивилне заштите Градске управе. - На територији Краљева постоји пет водотока првог реда који су у надлежности државе и чак 174 бујичних водотока другог реда на којима је, уз изградњу заштитних објеката, посебно на сливовима Мусине, Гледићке, Мрсаћке и Велике реке, неопходно унапредити систем ране најаве и систем упозорења. Надаље, ту су и мерења климатских фактора, и развијање Цивилне заштите, и едукација локалног становништва, а не треба заборавити ни сарадњу са ресорним министарствима и суседним локалним самоуправама.

Осим тога, Оперативни план - у оквиру превентивних и планских мера - подразумева још појачан надзор инспекцијских служби и Комуналне милиције на плавном подручју, посебно на критичној инфраструктури, чиме се доприноси квалитетнијем и организованијем одговору на ризике изазавене поплавама.

Током минуле деценије, подсетимо, краљевачки крај се на удару већих поплава нашао чак пет пута. Поплавни талас, штавише, ни лане није заобишао град на Ибру, а мајска и јунска поплава причиниле су штету од безмало 600 милиона динара - највише на саобраћајној инфраструктури, попут мостова, прелаза, канала, локалних и некатегорисаних путева...