КРАТКЕ ПРИЧЕ И ЗБОРНИК „ВЕЛИКИ СРПСКИ 19. ВЕК“: Ауторско вече историчара Стефана Радосављевића одржано у Јагодини
АУТОРСКО вече историчара Стефана Радосављевића одржано је синоћ у Kњижевном клубу „Ђура Јакшић“ у Јагодини.
Фото:З.Глигоријевић
Публици су представљене његове кратке приче, као и зборник „Велики српски 19. век“ у ком је једна од њих и заступљена. Радосављевић је рођен у селу Мијатовцу код Ћуприје. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Нишу, где је и магистрирао. Тренутно ради као наставник у ОШ „Љубиша Урошевић“ у Рибару надомак Јагодине.
- Кратке приче се, углавном, односе на савремену националну историју, на 19. и 20. век. То је период пун важних историјских догађаја, као што су Први и Други српски устанак, Први и Други светски рат. То су велики догађаји који прескачу “мале људе” о којима ја пишем. Приче, али и проза уопште, врло су занимљив начин да се људима дочара историја, да то не буду сао сувопарни подаци и године, већ да се стварно осети то време и да се оно приближи читаоцима. С обзиром на српску историју, та прошлост је често тешка и трагична – рекао је Радосављевић.
Kвалитет његовог прозног стваралаштва препознала је и издавачка кућа „Порталибрис“. Од преко 160 пристиглих радова на конкурс чија је тема била “Велики српски 19. век”, његова прича “Цокуле” нашла се међу 29 најбољих које су објављене у истоименом зборнику.
- Прича се бави српско-турским ратом 1876. године и прати два другара који су прошли тај рат, а којима су се путеви након рата разишли, да би их живот поново спојио у време Тимочке буне. Kроз причу сам се потрудио да провучем тај рат, страдање војника, храброст, пожртвовање и покајање за учињено у току рата. Жирију се прича свидела и ушла је у најужи избор – оценио је аутор.
Историчар Нинослав Станојловић, који је говорио о Радосављевићевим делима, рекао је да није ништа необично то што се историчари баве књижевношћу, а потом додао: - Нормално је да историја даје ширу димензију и да су многи књижевници користили историјску грађу као књижевни предложак. Иво Андрић је докторирао са темом историје Босне и Херцеговине. Стеван Сремац је био можда најчувенији професор историје, а ту је и Милош Црњански који је такође по образовању био професор историје, пре него што се дао у дипломатију и књижевне воде.
Препоручујемо
МИРИС ШТРУДЛЕ МАМИО ГОСТЕ: Новогодишњи ноћни базар у Опову окупио мештане целе општине
28. 12. 2025. у 23:20
ТРАМП ДОНЕО ОДЛУКУ: Повлачи амбасадоре и дипломате из окружења Србије
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Доналда Трампа повлачи скоро 30 каријерних дипломата са амбасадорских и других високих позиција у дипломатским представништвима САД у свету.
22. 12. 2025. у 10:32
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
ЗЕЛЕНСКИ: Спреман сам на сусрет са Путином - постоји један услов
УКРАЈИНСКИ председник Володимир Зеленски изјавио је данас да је спреман да се састане са руским председником Владимиром Путином у било ком формату, али да је за то потребно да се ''речи и дела'' руског лидера подударају.
29. 12. 2025. у 13:08
Коментари (0)