Србија

СТРАТИШТЕ И ПОРЕД БУНКЕРА: Крај крушевачког Слободишта налазила се немачка осматрачница, откривена тек 2014.

С. Бабовић

12. 12. 2022. у 13:12

ПРЕ тачно 80 година - 12. децембра 1942. - на стратишту које се тада налазило на простору данашњег Слободишта, стрељано је десеторо Крушевљана, а њихови потомци су тек 2014. открили бункер који је током Другог светског рата штитио прилаз граду и тадашњи логор на периферији, данас већ чувени Васпитно-поправни дом.

СТРАТИШТЕ И ПОРЕД БУНКЕРА: Крај крушевачког Слободишта налазила се немачка осматрачница, откривена тек 2014.

А да тамо постоји некадашњи немачки бункер памтили су само старији суграђани, јер је шипражје - све до најтемељнијег чишћења до тада - дуго сакривало објекат висок око три метра. Иако је бункер био потпуно празан, видело се да су пословично педантни Немци били направили читаву канализациону мрежу, па се намеће закључак да се у њему дуже боравило.

- Зграда данашњег Васпитно-поправног дома је планирана да буде казнени завод за робијаше осуђене на временске казне до пет година, а градња је започета 1935. - објавио је Милорад Сијић у књизи о значајним људима Крушевца у периоду од 1833. до 1944, прецизирајући да су Немци зграду за време Другог светског рата адаптирали у логор.

И, недалеко одатле, стрељали су цивиле, партизане и свакога ко им је на било који начин пружао отпор. Највеће масовно ликвидирање догодило се само дан после Видовдана 1943, када су фашисти усмртили 324 особе, а наредбу за овај злочиначки чин донео је лично Аугуст Мајснер, генерал СС дивизије. Већина тада стрељаних били су цивили...

- Смакнућа по "кратком поступку" било је и у самом логору, а откривена су тачна мена и презимена, те датум извођења изван "жице" и стрељања тачно 654 сужња - навео је историчар Горан Васић у својој новој књизи "Логор и стратиште на Слободишту у Куршевцу, 1941-1944".

Подсетимо, меморијални комплекс Слободиште - недалеко од поменутог бункера - формиран је почетком шездесетих година прошлог века, по замисли књижевника Добрице Ћосића. Простире се на чак 80 хектара, а за пројекат је био задужен већ тада чувени архитекта Богдан Богдановић. Дом-музеј Слободишта, чија је обнова при крају, пројектовали су поменути Богдановић и Светислав Живић, 1978.