ЗАЈЕДНО ДЕЛИМО И СУЗЕ И РАДОСТ: Медицинске сестре су стуб педијатрије шабачке болнице
ТИХЕ по нарави, али енергичне у послу, пуне љубави за најмлађе пацијенте, искусне, ефикасне и сложне медицинске сестре на Одељењу педијатрије шабачке болнице, понос су ове установе.
Фото В. Митрић
За њих многи кажу да су изузетне, и професионално и као личности.
Њихов посао подразумева нарочиту бригу, јер раде са посебним пацијентима - децом. Свакодневно се суочавају са тешким случајевима, али нису ретки ни тренуци радости.
- Дешава се да нам дође дете у тешком стању, изгубило течност, висока температура, вене се слепиле, танке као кончићи, пуцају. Дете умире на столу, ми мокре до голе коже, само мислимо о томе да се малишану што хитније помогне. А онда га изгубимо... Никада се човек на то не може навићи. Шта да кажемо родитељима? Не можеш да отвориш уста. Не постоји реч која би их могла утешити. Па плачемо заједно. Знате, није то неко од 70 година, за кога можете рећи да се очекивало - казује Милена Тадић, главна сестра Службе за педијатрију Опште болнице "Др Лаза К. Лазаревић" Шабац и једна од најискуснијих болничарки ове службе.
Педијатрија је најшареније одељење, блиставо, прозрачно. Сестре насмејане, срдачне, тихе и ненаметљиве. Скоро половина њих су старије генерације и мало је тога што током свог радног века нису искусиле. Велика су подршка својим младим колегиницама, а ове се на њих угледају.
- Није необично да затекнете сестре са шабачке педијатрије како чисте одељење, премештају кревете и кревеце за бебе - сведоче нам у управи установе, али и многи родитељи малих пацијената. - Уосталом, када је дечје одељење по почетку пандемије ковида подељено на црвену и зелену зону, управо су медицинске сестре саме урадиле размештај. Овакав додатни посао не само да не избегавају, већ се ни не жале.
Овдашњим болничаркама помало смета кад људи мисле да је њихов посао попут рада у вртићу. Међутим, уопште није једноставно бринути о болесној деци, а има их на одељењу од беба до скоро пунолетних. Нема велике разлике да ли је на одељењу једно, петоро, десеторо или више деце. За свако од њих мора да буде ангажована цела смена. Терапија за њих је компликованија, све је комплексније и теже, што захтева додатну одговорност и појачану пажњу.
- Нажалост, имамо и пацијенте у терминалној фази карцинома. До пре неколико година, та деца су била смештана у другим установама, углавном у Београду, али су онда почели да нам их враћају. То је најтеже. Овај посао нас прати и након завршетка смене - истиче Милена Тадић.
На путу ка кући, између смена и током слободних сати, сама навиру питања: "Да ли сам нешто заборавила?", "Јесмо ли нешто пропустили?", "Да ли је још нешто остало да јавим?". Даме у белом овако описују тај осећај: "У глави као да зује стотине пчела".
То није необично јер деца су специфични пацијенти. Сама чињеница да су им поверена бића која тек што су закорачила у живот, морају да воде битку за сваки следећи дан, оставља траг и у животима особља болнице. Најчешће и сопствене бољке болују ћутке, понајвише због свих оних малих пацијената који су са одељења излечени изашли са отпусном листом.
- Дешавало се да на одељење дође дете толико тешко болесно да почне да се помиње опција да буде пребачено у Београд или у неки други центар. А онда уз терапију почне да се ситуација мења, дани одмичу и детету је све боље, па оздрави и од нас крене кући. Та срећа, радост и понос које сви на одељењу осећамо су неописиве - каже Милена Тадић.
ЕКИПА ЗА ПОНОС
У СЛУЖБИ за педијатрију уз Милену Тадић раде још и Божица Јовановић, Живка Дамњановић, Душица Маровић, Вера Јовановић, Милена Веселиновић, Милена Трифуновић, Сњежана Новковић, Ана Тодоровић, Мирјана Милосављевић, Сања Даниловић, Валентина Марјановић, Весна Ристивојчевић, Теодора Плавић, Анђелија Ивановић, Светлана Марковић, Верица Јовичић, Мирјана Петковић и Драгица Билановић.
БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)