ЛИВАЂЕ ЛЕПШЕ НЕГО НА СЛИЦИ: Негослава Станојевић фотографијом на "председничком конкурсу" привукла пажњу (ФОТО)

Игор Митић

12. 06. 2022. у 12:40

САДА сви знају где је Ливађе, заселак власотиначког села Доњи Присјан, и то захваљујући Негослави Станојевић (64), првој победници фото-конкурса који је председник Србије Александар Вучић на инстаграм-налогу buduцnostsrbijeav покренуо са циљем да се промовишу лепоте наше земље.

ЛИВАЂЕ ЛЕПШЕ НЕГО НА СЛИЦИ: Негослава Станојевић фотографијом на председничком конкурсу привукла пажњу (ФОТО)

Победничка фотографија у мају месецу, Фото Приватна архива

Поглед из дворишта викендице у месту у коме је рођена увек је на Негославу остављао снажан утисак, али се пре две године, током короне, догодио тренутак који је ова пензионерка из Ниша овековечила.

- Моје Ливађе је највећа равница у Заплању. Што би рекли стари људи, "равно је ко тепсија" и то усред планинског краја који одише живописном лепотом нетакнуте природе. Спремила сам колаче и понела сам их тетки у комшилуку. На излазу из дворишта поново ме је очарао поглед у даљину, али је тога дана био посебно леп. Само сам на тренутак размишљала, а онда сам се вратила кући по мобилни телефон и "шкљоцнула" - описује Негослава време настанка фотографије не слутећи да ће њоме прославити родни крај коме се стално враћа.

Фото Приватна архива

Фото Приватна архива

Она каже да је предео био много лепши него што то слика може да покаже. Фотографијом се никада није бавила. Воли да "забележи" лепе пределе, али је поглед на равницу у којој се родила по свему судећи био посебна инспирација.

- Релативно често одлазим у Доњи Присјан и волим тај свој крај. Због тога ми је најдраже што се ово догодило, јер се чуло за моје село. Добра је реклама и за цело Заплање и Суву планину која је у позадини. Драго ми је што се и на овај начин позитивно прича о југу Србије, јер смо ми јужњаци, вероватно због дијалекта, често приказивани као неуки - додаје наша саговорница.

Из свог села отишла је као двогодишња девојчица. У Нишу је завршила студије економије.

Негослава је аутор две јединствене књиге, Фото Приватна архива

Четврт века провела је у нишким "Народним новинама", где је радила као привредни новинар и шеф маркетинга. Отишла је из ове куће, а док је чекала пензионерске дане постала је блогерка. Објавила је и две књиге, "Јоште чекам тај реч да ми рекне" и "Благ реч - баба Гроздине приче из Заплања", писане сврљишко-заплањским језиком, односно једним од призренско-тимочких поддијалеката српског језика.

- У Нишу постоји део града који зову Заплањско насеље. Слушала сам бабу, мајку, рођаке, комшије... Нико од њих није знао стандардни већ заплањски језик. Било ме је срамота да пред земљацима говорим књижевним језиком већ бих се начином изражавања, чим изађем из аутобуса на Трошарини, враћала коренима - објашњава Негослава како је успела да сачува језик својих предака.

Она пише и на стандарном језику. Поезија је њена љубав из школских дана, па има и песме "на оба језика". Њене књиге, на часовима дијалектологије, читају и студенти групе за књижевност на Филозофском факултету у Нишу, а захваљујући блоговима очарала је Заплањце расељене широм света који јој се, у ишчекивању нових прича, јављају са бројним похвалама.

Негослава каже да раније у њој није било такмичарског духа, али је пандемија то променила. У условима изолације почела је да учествује на књижевним конкурсима на којима је такође освајала награде. Када је чула за "председнички конкурс", знајући да има лепу фотографију, помислила је: "Што да не?". Победа јој је важна због промоције родног краја и наде да ће пут Заплања кренути многи који до сада за овај део Србије нису ни чули.

Негослава је уверена да ће му се, ако дођу први пут, увек враћати. Како каже, "можда од свега буде и неке вајде за моје Заплање".

ПРЕЛЕПИ ПЛАНИНСКИ КРАЈ

ЗАПЛАЊЕ је пасиван и мало познат крај који окружују Сува планина, са једне, и Селичевица, Бабичка Гора и Крушевица, са друге стране, док се на југу завршава Високом чуком и Великим Цртовом. Оно је смештено на тромеђи општина Бабушница, Гаџин Хан и Власотинце. Доњи Присјан је од Ниша удаљен 50, а од Власотинца око 30 километара. У њему живи близу 150 људи, али се углавном ради о старачким домаћинствима. У својим књигама Негослава нас упознаје са њиховим менталитетом, навикама, радостима и болима и то кроз призму наратора баба Грозде - припаднице најстарије генерације преосталих Заплањаца.

ДРУГО СЕЛО - ДРУГИ ЈЕЗИК

ДОК нам са великим усхићењем говори о богатству српског језика, Негослава истиче да се чак ни у свим деловима Заплања не говори на исти начин. Свако село, заселак, па чак и махала имају свој језик.

- Доњи и Горњи Присјан раздваја само брдо, али се у ова два села не говори исто. Ови из Горњег Присјана нас у Доњем Присјану зову "гигавци", јер они у свом говору не користе оно лесковачко "ги-га-гу". У нашем делу Заплања кажемо "оће - неће", а у неким другим чућете "оче-нече"... - истиче Негослава.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

ДА ЛИ ЈЕ ЈУТАРЊА РАКИЈИЦА ОТРОВ ИЛИ ЛЕК? Стручњак за токсикологију разбила митове (ВИДЕО)