МОСТ БЕЗ РЕКЕ - ЧУДО БЕЗ ЗАШТИТЕ: Како је мистериозна грађевина Марије Терезије заборављена, а представља архитектонски бисер Ковина

Јелена Илић

20. 03. 2022. у 07:00

КАД од Ковина скренете налево, ка Скореновцу, најјужнијем месту на свету где живе Мађари, и кад вам питома банатска равница запоседне видик, простирући се докле око може да добаци, после десетак километара, шћућурено усред ничега, сачекаће вас сеоце Плочица. Не греше неки који га сматрају крајем света. И ту је, као из намере, сакривена заборављена драгоценост српске историје - мост Марије Терезије, један је од најчудеснијих објеката које имамо, званично заведен као један од најстаријих у Србији.

МОСТ БЕЗ РЕКЕ - ЧУДО БЕЗ ЗАШТИТЕ: Како је мистериозна грађевина Марије Терезије заборављена, а представља архитектонски бисер Ковина

Фото Н. Живановић

Док усред банатске недођије трагамо за старим мостом на сувом, без капи воде испод себе, нема живе душе у селу Плочица. Име му је наденуто по потковици, али ми среће немамо. Ушорене куће заклањају видик, па се помажемо достигнућима модерног доба, навигацијом, која нам каже да смо на правом путу. На нашем водичу, "Гугл" мапи пише "мост Марије Терезије - мост на сувом".

Иако је фебруарски дан леден, сунчан је, а љубазна снаша, која се појављује на друму, загазила, ценимо, у девету деценију, ради за нас боље од навигације.

- Сиђите оним друмом надесно, па доле, иза оних кућа, и не можете омашити. Право идете на њега - каже старица.

И тако излоканим путем прекривеним смрзнутом земљом, који не штеди амортизере, стижемо до чудесне грађевине из 18. века, насађене у беспућу. Није било тешко, јер у непрегледној војвођанској равници мост стоји усамљено и пркосно, као да не мари што нико за њега одавно не пита. Затечени смо његовом величином, и узнемирени, јер да смо само банули, без припреме, не бисмо могли да претпоставимо шта ћемо затећи.

- Откуд ово чудо овде насред ливаде? Чему служи, а уз то и не ради - кроз осмех коментаришемо.

Фото Н. Живановић

Крај моста нема никакве табле са натписом који даје макар основне податке. Можда зато што путници намерници овуда не пролазе. Сем љубопитљивих репортера у потрази за причом.

А прича почиње овако.

- Мост од давнина познат као мост Марије Терезије, или Мост Еугена Савојског, како га мештани зову, један је од најчудеснијих објеката у Србији. Понегде се може чути да га неко зове и Јеринин мост по Јерини Бранковић, која је надомак Ковина изградила нову српску престоницу, са утврђењем у Смедереву, па зашто не би и мост - прича Дивна Кирилов, директорка Туристичке организације општине Ковин.

Читав мост је зидан од опеке, највероватније направљене у некој од циглана у околини, којих је у то време било у великом броју. Конструкција је сачињена од масивних стубова и лукова, са обе стране ограђена је зиданом оградом, у којој се налазе отвори мањих димензија. Временом, једна страна ограде се срушила, највероватније сама од себе.

Туристички посленици сигурни су да је мост зидала једна од најмоћнијих жена у историји Марија Терезија, једини женски владар династије Хабзбург, надвојвоткиња Србије. Кад смо то решили, остале су друге мистерије. Не зна се поуздано када је подигнут, али влада уверење да је саграђен почетком 18. века, у време ратовања Аустроугарске са Турцима.

Ипак, због чега је подигнут, не знамо. Надлежни сматрају да је с обзиром на димензије и масивну конструкцију, вероватно премошћавао неки водени ток који без моста није могао да се пређе. Зна се да је у новијој историји испод моста протицао мањи рукавац реке Поњавице.

- Данас је то мост на сувом, који одавно ничему не служи, али због историјске вредности значајан је за општину Ковин и цео Јужни Банат јер је то једини овакав мост сачуван на овом подручју испод кога не протиче никаква вода - објашњава директорка Туристичке организације.

Све је импозантно, осим судбине споменика. Зима га је оголила, али ће растиње ускоро почети да буја, сакриће лукове од опеке и лепоту моста.

У подножју, где је некада текла некаква вода, у трави полегнути леже делови опеке отпале са моста. Испод централног лука, графити и угасло згариште обзнањују да су овде недавно били гости који су желели да буду невидљиви. Векови су му нанели ране, па на средини моста зјапе две пукотине.

Фото Н. Живановић

Колико ће још година или векова опстати овако незаштићен и усамљен, размишљамо док корачамо грађевином хабзбуршке принцезе. Црвенкаст одсјај опеке на фебруарском сунцу боји мост, дајући му патину и живост, и чинећи га видљивијим у пејзажу. Размишљамо, тако је живописан, као да пркоси умиреној равници око себе која га оставља незаштићеног, једнако као и ми, и сви који би о њему требало да брину.

ГОДИНАМА У ПРОЦЕДУРИ

ЗБОГ своје архитектонске, историјске и споменичке вредности, мост Марије Терезије је неколико година у процедури заштите Завода за споменике културе, која још увек није окончана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ТРИ ДЕСТИНАЦИЈЕ - ТРИ ФЕНОМЕНАЛНА XANADU ХОТЕЛА: Ни са једним нећете погрешити, који год да буде ваш избор за одмор