Србија

КОШНИЦА ЧУВА ПРИРОДУ: Све више младих жена у селима око Рудника одлучује се за узгој пчела

Милорад Бошњак

06. 03. 2022. у 08:12

АКО би, не дај Боже, услед неке катаклизме или људског зла изумрле пчеле, изумрла би и цивилизација. Јер je то мајушно створење стварна богиња природе, без ње је размножавање биљног света незамисливо... Судбина планетарног екосистема флоре "врти" се око ње!

КОШНИЦА ЧУВА ПРИРОДУ: Све више младих жена у селима око Рудника одлучује се за узгој пчела

На ово упозоравају Александра Ђорђевић (38), председница Друштва пчелара "Матица" у Горњем Милановцу, друге његове чланице и чланови. Друштвом, старијим од пола века, једним од најделотворнијих у Србији, наша саговорница председава од децембра прошле године. Искусни вишедеценијски пчелари поверили су баш њој ту не баш лаку обавезу.

- Рођена сам Београђанка, по образовању туристички техничар - прича нам Александра. -

Од пре 12 година, супруг Милан и ја живимо у Доњој Врбави, подно Рудника. Дотад нисам, као градско дете, имала спону са селом, камоли пчеларством, у чији дивни свет сам крочила кад смо пре деценију од кума Винка Ђошића добили прве кошнице на дар. Из године у годину њихов број се повећавао, с њим и моја сазнања о пчеларству. Ко једном уђе у тај чаробни свет, тешко пожели да га напусти! Кад све зуји око тебе, усред чисте рајске природе, е то је осећај неописив, незамењив...

Та њена љубав доводи је и до оснивања групе "Пчела, богиња природе" на Фејсбуку.

- Основале смо је Маја Гршић из Руме, Тања Ђорђевић из Влакча код Тополе и ја. Да знањем и искуством помогнемо свим почетницима у пчеларству, нарочито женама.

Храбримо их, подстичемо, уверавамо да се тим хобијем, па и послом, могу бавити једнако као мушкарци, јер не постоји ту ништа што жена не може. Тежи је то рад, поготово врцање меда, али са пчелама никада не осетите умор - наставља наша саговорница.

Истинитост њених речи потврђују овдашњи пчелари.

- Профит је ту на другом месту, ако га уопште буде. Извршни одбор Друштва "Матица" листом је подржао, да нам дама, сада већ искусна пчеларка, буде председница. Често организујемо семинаре, учествују познати предавачи - Ђоко Зечевић, Владимир Млађан, Бата Петровић, за живота и Верољуб Умељић... Редовни смо гости на сајмовима. Проблем је што многа ова друштва немају своје просторије, па се сналазимо на разне начине.

"Матица" има више од стотину чланова, још много оних који би да то буду - вели Зоран Глишовић (74).

У "Матици" је засад шест жена, неформалне чланице су оне које воле да помажу мужевима пчеларима. Све више њих тражи да се учлани.

- Ко у пчеларство улази само са мотивом профита, неће пуно постићи - истичу Александра и Зоран.

- То је коцкање са климом и природом, свака сезонска производња је непредвидива, паше више нису сигурне као некада, поготово не багремари... Зарада од пчеларства, ако је има, увек је допунска, никако основна. И као таква могућа је тек треће или четврте године, уз све већи број кошница. Не доноси зараду њихов број, него квалитет меда.

Од почетних пет, Александра сада има 70 кошница. До стотину их може сама одржавати, припомоћ треба само у сеоби од паше до паше. Нарочито у Војводину, због сунцокрета.

- И ћеркица Ирена (7) воли пчеле, помаже ми око израде рамова. Номадски живот пчелара није лак, истинита је изрека старих пчелара: "Мед на осовини рађа"! Има пуно изазова пред пчеларским друштвима, али истрајаћемо - нада се Александра.

ИЗЛОЖБЕ

ВРЕДНИ пчелари најављују необичну изложбу, у септембру, у Музеју рудничко-таковског краја у Милановцу, која ће вероватно обићи Србију.

- Зваће се "Пчеларство некад и сад". Већ скупљамо старинске приборе и алате за експонате, учествоваће на њој и школарци - каже наша саговорница.

ПРОБЛЕМИ СА ПЕСТИЦИДИМА

- ЖАЛОСНА су тровања пчела на пашама, којекаквим хемикалијама. Са плантажерима покушавамо да се договоримо, да засаде прскају у одређено време, да пчеле остану "код куће". Проблем је што се засади прскају управо у цветању, кад су пчеле најактивније.

Делили смо и плакате са садржајем "не прскајте воће у цвету". А боље је и за воћаре, да им воћке опраши пчела него пестицид - вели Александра Ђорђевић.

КУПОВИНА УЗ ПОВЕРЕЊЕ

- ДА ли је купљени мед сасвим природни? То се установи једино лабораторијском анализом, или куповином од пчелара коме верујете. За неупућене: мед није лек него здрава храна, која помаже свеопштем стању организма. Поред меда, постоји још здравих производа пчела: полен, матична млеч, перга, прополис - објашњавају пчелари.