ПРАЗНИ ОБОРИ ДЕСЕТКОВАЛИ И ВРШАЧКУ ШУНКУ: Од добијања ознаке производа са географским пореклом, нема ефекта

УДРУЖЕЊЕ "Вршачка шунка", које окупља сточаре и месаре из Вршца, Пландишта, Беле Цркве и Алибунара, још 2014. је у Заводу за интелектуалну својину издејствовало ознаку географског порекла за шунку од свињског меса, која се прави по специфичној рецептури тог дела Баната, старој више од једног века. Међутим, ни осам година од тада, та прича није заживела у жељеној мери, па у укусу вршачке шунке тренутно могу да уживају само пробрани купци.

Фото Ј. Ј. Баљак

Много је фактора који су утицали на такав развој ситуације. Они који су мукотрпно радили на брендирању тог сухомеснатог деликатеса истичу да је главни разлог смањена куповна моћ грађана, али и чињеница да је сточни фонд у том делу Баната десеткован. Некада пуни обори сада су празни, јер су након приватизација, све велике друштвене фарме пропале, а и приватних је све мање.

- Основни циљ пројекта био је да нашу шунку, уз већ доказана вршачка вина, понудимо туристима као још један бренд. То је требало да обнови и занатску производњу меса у овом крају, да се поново активирају угашене породичне месаре, да оживе наша села. Али, смањена куповна моћ, а потом и епидемија вируса корона, учинили су да појединци одустану од веће производње, тако да смо, практично, још увек на почетку - каже, за "Новости", Зоран Рајковић из вршачког "Агрозавода", који је радио на брендирању.

Миодраг Логожан, месар и председник удружења "Вршачка шунка", невољно констатује да им је после толико година понестало елана и ентузијазма. На прстима једне руке може да изброји оне који се баве овом производњом, и то у количинама које не задовољавају тренутне потребе тржишта. Ипак, верује да ће за вршачку шунку доћи бољи дани.

Фото Ј. Ј. Баљак

- Шунка није толико профитабилан производ, јер се дуго чека да сазри. Према нашем елаборату, од клања свиње до завршетка сушења шунке треба да прође дуже од годину дана. За то време, од бута од 12 килограма добије се шунка тешка тек око шест-седам килограма. Све су то разлози што се мало њих упушта у производњу. Али, с друге стране, њен укус не може да се пореди ни са једним домаћим производом. За то су заслужни вршачки ветрови на којима се шунка суши, као и арома дрвета клеке, коју "стављамо" у дим - истиче Логожан.

Он годишње произведе двадесетак шунки и продаје је само по препоруци. Шаље је чак и поштом широм Србије, а чести купци су му и Румуни, којима је стандард толико порастао, да долазе у Вршац само да би уживали у храни у тамошњим ресторанима и винаријама.

- То је доказ да наша шунка има огроман потенцијал. Само нам треба већа подршка, како би се производња омасовила - закључује Логожан.

Фото Ј. Ј. Баљак

ЗАОКРУЖЕН ПРОЦЕС

ДА би се произвела права вршачка шунка, са ознаком географског порекла, неопходно је да све што је укључено у тај процес - од узгоја и клања свиња до саламурења, димљења и зрења - буде искључиво на територији Града Вршца и суседних општина Бела Црква, Алибунар и Пландиште, које су укључене у пројекат. Свиње од којих се узимају бутови су само расе ландрас, велики јоркшир, дурок и хемшир, док храна коју оне једу мора бити произведена искључиво на територији та четири јужнобанатска места.

ЈОШ 34 ОЗНАКЕ

ВРШАЧКА шунка је међу 34 пољопривредна и прехрамбена производа, која се производе са ознаком географског порекла. У Заводу за интелектуалну својину заштићени су и ужичка јунећа и ужичка свињска пршута, сремска и пожаревачка кобасица, сремски кулен, сремска салама...

МАЛИ РИТУАЛИ

- ШУНКА се не једе у великим количинама, у њој се ужива уз добар сир и вино, музику и друштво. Од тога се прави мали ритуал. Све то може да буде јединствена понуда наших винских подрума - сматра Миодраг Логожан.

Препоручујемо

Култура

0 0

„СЈАЈ РУСКИХ СЛИКАРА“ У ВРШЦУ: Колекционар Владимир Пешић први пут излаже у Србији

23. 01. 2022. у 10:06

Србија

0 1

КОРОНА НЕ ПОСУСТАЈЕ: У јужном Банату још 643 нова случаја

21. 01. 2022. у 22:31

Србија

0 0

НАЦИОНАЛНИ ДАН РУМУНСКЕ КУЛТУРЕ: Вршачки ђаци приредили свечану академију у Гимназији

21. 01. 2022. у 22:30

Србија

0 0

НА ГРАДСКОМ ЈЕЗЕРУ У ВРШЦУ 38 УЧЕСНИКА: Први до Часног крста допливао Никола Банковић

19. 01. 2022. у 21:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације