ТАМБУРЕ ПРАВИ И СВИРА: Боро Војновић, историчар из Равног Села, својим умећем даје немерљив допринос очувању баштине

Слободан Бајић

16. 01. 2022. у 07:13

ТАМБУРИЦА у Војводини нема само богату прошлост, већ и лепу будућност. То тврди и даје лични, немерљив допринос чувању традиције, Боро Војновић (60), историчар из Равног Села, један од малобројних градитеља традиционалних тамбурашких инструмената, који је уједно и тамбураш.

ТАМБУРЕ ПРАВИ И СВИРА: Боро Војновић, историчар из Равног Села, својим умећем даје немерљив допринос очувању баштине

Предавање на Конгресу Светске тамбурашке асоцијације / Фото С. Б.

У претходне две деценије, од када се посветио тамбурици, основао је неколико оркестара и наступао на многобројним манифестацијама, а уједно је и израдио више од 150 инструмената. По струци је историчар, запослен као виши кустос у Градском музеју у Врбасу, где ради 14 година.

- Објединио сам две љубави, историју на радном месту и музику, као хоби - каже за "Новости" Војновић. - Све се десило без плана, још 1990. године, када сам се запослио на месту управника Дома културе у Равном Селу. До тада сам волео само да слушам тамбураше у кафани, али убрзо сам са гитаре, коју сам свирао, прешао на тамбуру.

Новој љубави допринео је легендарни композитор Сава Вукосављев, чија је предавања Војновић у то време пратио:

- Најпре сам свирао "на слух", али убрзо сам схватио суштину нотног система и прешао на виши ниво. Вежбао сам редовно, основали смо оркестар, појавили се талентовани основци и за кратко време дошли до нивоа за наступе на фестивалима, освајали награде. Данас неки од њих свирају у чувеним оркестрима као што су "Романса", "Зоруле"...

Војновић је пре 14 година и у Деспотову формирао оркестар од малишана из три суседна села:

- Тај оркестар сам водио пет година а посебно су ми драга признања у Деспотову и Равном Селу. Паралелно сам и компоновао песме које су изводили "Апсолутно романтично", Милан Прунић, Милан Иванов Браташ из Чуруга, Жарко Данчуо. Освојио сам трећу награду за композицију, припремао се за Браташеву плочу, али се то никад није остварило.

Поред успеха у ауторском раду, Војновић је посвећен радионици у којој израђује традиционалне инструменте и то за цео тамбурашки оркестар:

- Дуго сам се занимао за градитељство инструмената и тек пре десетак година сам успео да обезбедим врхунски материјал. Реч је о најквалитетнијем јавору на целом свету, оном који расте на потезу између Гламоча и Купреса, што ми је знано, јер сам рођен у Шипову. То, уосталом, тврде и биолози а и чувени градитељи попут Страдиварија су оданде узимали дрво.

Боро Војновић са инструментом у свом дворишту и у Музеју града Врбаса / Приватна архива

Наруџбине стижу са свих страна и континената.

- Посебан је осећај када имам "представника" у далеком свету. Рецимо само да су амбасадори Русије и Турске, земаља пријатеља чувеног фестивала "Тамбурица фест", добили на поклон тамбурице из моје радионице. Тамбурашке инструменте познајем и са теоријске и са практичне стране, а лакше ми је да их израђујем када умем да свирам на њима - закључио је Војновић, који је на Конгресу Светске тамбурашке асоцијације у Новом Саду, домаћим и стручњацима из иностранства, одржао предавање о изради тамбурице.

ИСТА РУКА

ТАМБУРАШКИ оркестар у Деспотову опремљен је Бориним инструментима, што доприноси јединственом звуку:

- То су на такмичењима уочавали и оцењивали чланови жирија. Оркестар звучи лепо, јединствено, зато што су инструменти од исте руке рађени, изашли из исте радионице, што је интересантна прича.

ПОНОС ВОЈВОДИНЕ

- ОСОБЕНОСТ динамичног културног простора Војводине, без тамбураша је недоречена - каже Војновић. - Тамбура и музика, захваљујући градитељима, композиторима и извођачима, добили су јача изражајна својства, оркестарски облик, за разлику од раније "самице". Кроз процес трансформације "самице" у 100 година, дошло до нивоа да 100 тамбураша свира озбиљне партитуре. Е, то је Војводина изнедрила.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)