МЕДАЉЕ НИЖЕ У СВЕТУ ТИШИНЕ: Кикинђанин Владимир Тепавац (41), капитен рукометне репрезентације Србије за глуве и особе оштећеног слуха

Рада Шегрт

01. 08. 2021. у 07:39

ЗА Кикинђанина Владимира Тепавца (41) препреке као да не постоје. Колико год да их се испречи на његовом животном путу, успешно их прескочи. А једна велика стала је пред њега још у најранијем добу, али није га поколебала ни у чему.

МЕДАЉЕ НИЖЕ У СВЕТУ ТИШИНЕ: Кикинђанин Владимир Тепавац (41), капитен рукометне репрезентације Србије за глуве и особе оштећеног слуха

Владимир Тепавац (први с лева) проглашен за најбољег голмана на ЕП / Фото Приватна архива

Од детињства је скоро без слуха, али то га није омело да се редовно школује, заврши Машински факултет, запосли у струци, постане успешан рукометаш, формира породицу и три пута постане отац. Из свог света тишине, ниже успехе и осваја медаље. У тој нисци до сада их је осам, са Тајвана, Италије, Бугарске, Турске, Немачке и Хрватске.

Он је капитен рукометне репрезентације Србије за глуве и особе оштећеног слуха. Са последњег Европског првенства из Загреба кући се вратио са бронзаном медаљом и још два признања. Репрезентација је освојила бронзу, а Тепавац је проглашен за најбољег голмана тог такмичења и постао члан идеалне седморке. На успехе је навикао, јер је у националном тиму већ 21 годину.

- Играо сам на свим првенствима Европе, света и на Олимпијским играма за глуве. Освојио сам једно европско злато, три олимпијска сребра, три европске и једну светску бронзу. На припремама за Загреб вредно се радило, тренирали смо два пута дневно. Брзо смо усвојили нови систем рада који је тражио нови тренер. Били смо врло близу сребрне медаље, али смо пресрећни освајањем бронзе - каже Тепавац, којем је, ипак, најтеже било тронедељно одвајање од породице.

ВЛАДИМИР Тепавац рукомет игра од десете године. Иако му је слух оштећен чак 99 одсто, уз апарат и велику упорност, дисциплину и рад, остварио је скоро све своје жеље. Увек је много радио, пре подне на послу, по подне на тренингу, а викендом на утакмици. Захваљујући школовању, личној, али и упорности његових родитеља, одавно је научио да говори тако да је комуникација с њим лака. Ни године за њега нису препрека. И даље стамено стоји на голу. И као стена чврсто је испред своје породице.

- Године нису ништа кад је вино добро - спремно даје одговор.

Док је он играо у Загребу, бранећи успешно гол наше репрезентације, његови највернији навијачи били су у Кикинди. Одатле су га бодрили супруга Мирослава и деца: Андреј, Невена и Анђела.

- Тешко ми је било 20 дана без њих. Супруга се некако изборила с децом - признаје тата, на којег је породица поносна.

Владимир Тепавац / Фото Приватна архива

НАВИКАО је на напоре. Годинама упоредо ради и игра рукомет. Последњих година свакодневно путује на релацији Кикинда - Суботица, јер у првом граду живи, а у другом ради. Иако је задовољан послом, путовања од куће до посла су велико оптерећење.

- Скоро шест година свакодневно путујем 200 километара да бих прехранио породицу. Троје деце захтева и велике трошкове, тако да се мора. Презадовољан сам послом, али путовање зна да буде буде веома напорно. Срећа па фирма има разумевања, тако да једну недељу радим од куће, а другу сам у фирми - објашњава Владимир.

Ништа овом инжењеру, спортисти, брижном супругу и оцу није тешко. Навикао је на поразе и спортски их подноси. Али га много боли неправда. Сматра да би држава више морала да вреднује успехе ове репрезентације. Пита се зашто њихове медаље мање сијају од оних које освајају спортисти без хендикепа.

- И ми смо на сваком светском и европском такмичењу достојанствено репрезентовали своју земљу. Волео бих да држава препозна наш труд, одрицање, мукотрпан рад и успехе које смо постигли - наводи капитен рукометне репрезентације за глуве.

Рукометна репрезентација Србије за глуве и особе оштећеног слуха на ЕП у Загребу / Фото Приватна архива

ОГОРЧЕЊЕ ЗБОГ ТРЕТМАНА

- КОМПЛЕТАН тим репрезентације, играчи и руководство, огорчени су дискриминацијом према нама, јер константно освајамо медаље на свим великим такмичењима, али још увек чекамо да се промени Закон о спорту како би нас вредновали као параолимпијце. Надамо се да ћемо после много година стећи права која нам припадају - говори капитен у име целог тима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.

17. 04. 2024. у 17:57

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.

17. 04. 2024. у 12:00

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га одузели ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.

16. 04. 2024. у 14:14

Коментари (0)

РУСИЈА ХИТНО ОДРЕАГОВАЛА: Најновија ситуација везана за Олимпијске игре Париз 2024 изазвала реакцију Кремља