Србија

ЛОПОВИ У МАЛИЊАЦИМА: У ивањичком и драгачевском крају, под окриљем мрака, све су чешће крађе "црвеног злата"

В. ИЛИЋ

28. 07. 2021. у 08:25

ПОД окриљем ноћи, група засад непознатих лопова данима пустоши малињаке у ивањичком и драгачевском крају!

ЛОПОВИ У МАЛИЊАЦИМА: У ивањичком и драгачевском крају, под окриљем мрака, све су чешће крађе црвеног злата

Фото А. Станковић

Према незваничним информацијама, у селима око Ивањице до сада је украдено око 1.000 килограма малина, а у Драгачеву нешто мање. Малинари веле да раније нису имали посла са крадљивцима, али да их ове године немили догађаји не чуде, с обзиром на то да је цена малине одлична, односно премашује 400 динара по килограму.

У поход на малине лопови крећу касно ноћу, обично у засаде који нису у близини домаћинстава, па су далеко од куће власника.

- Људи су увече гледали у малињаке и приметили да нешто светли, кажу попут великих свитаца. Тек касније смо схватили да лопови каче лампе на главе и тако краду нашу муку.

Код мене су два пута упадали и однели више од 400 килограма, а ја нисам једини. Ово се проширило као епидемија. Видели су, вероватно, да на лак начин могу да зараде новац, па за само неколико сати оберу количину у вредности од око хиљаду евра - каже Радојко Бркушанин који има засаде у селу Будожељ.

Фото В. Илић

Малинари додају да је велика мука када ујутру дођу у засад и затекну га без зрелих плодова. Веле да је једини начин да спрече крађе организовање ноћних дежурстава, што су неки од њих већ урадили. Ипак, наглашавају да их је и страх, јер не знају да ли су лопови опасни, да ли наоружани...

И, све то баш ове године када малинари, коначно - због добре откупне цене - могу да зараде који динар више. Спасли су засаде од суше, одбранили их од града и, таман када је требало да профитирају, нашли су се крадљивци који хоће да их опустоше.

Огорчени домаћини веле да се ради о добро организованим групама лопова, које тачно знају где и када треба да оду у штету. Неки су, зато, принуђени да дан проведу у брању, а онда ноћу - уместо да се одморе - морају да стражаре, па се поставља питање докле ће издржати.

БЕРАЧИ

ЦЕНА малине је ове године достигла максимум, па се креће од 400 до чак 450 динара по килограму. Домаћинима је, међутим, и даље проблем да пронађу бераче, због чега се дешавало да много малина остане неубрано, односно да потрули. Притом, дневнице су достизале и до 3.500 динара, односно од 70 до 90 динара по килограму убраног рода.

Препоручујемо

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Тагови

Други пишу

Прочитајте више

ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
Злочин

0 14

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
Познати

0 0

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

Политика
Тенис
Фудбал
ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?

ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?