ВАТРА ЗА БЕРИЋЕТАН РОД ВЕНЧИЋИ ЗА УДАЈУ: У Малој Босни код Суботице чувају се обичај буњеваца који су га донели из Далмације

Ј. ЛЕМАЈИЋ

04. 07. 2021. у 10:40

БЕЗ обзира на велике врућине, у суботичком селу Мала Босна ватра се пали, а потом и прескаче.

ВАТРА ЗА БЕРИЋЕТАН РОД ВЕНЧИЋИ ЗА УДАЈУ: У Малој Босни код Суботице чувају се обичај буњеваца који су га донели из Далмације

Фото Ј. Лемајић

И то није било каква ватра, него обредна, уочи Светог Ивана Цвитњака, која има задатак да чува и усеве, куће али и здравље оних који је успешно прескоче. Ко не успе у томе, нема више о чему да брине, али на срећу, таквих није било.

Реч је о давнашњем обичају Буњеваца, који су га у бачку равницу донели пре више од три века из Далмације, Херцеговине и југозападне Босне. До пред Други светски рат овај обичај био је раширен како међу салашима, тако и у вароши. Ватра се прескакала три вечери узастопно, а уз овај обичај везују се и разна веровања. Ивањска ватра се пали како би жито бујало и жетва била успешна, као давнашњи начин заштите поља од удара грома, леда и пожара.

Да се ова лепа традиција не затоми брине се УГ "Буњевачка вила" које сваке године организује прескакање ватре Светог Ивана Цвитњака.

- Већ неколико година у Малој Босни одржавамо овај обичај и сваки пут нам се прикључи више учесника и публике. Девојке у буњевачкој ношњи најпре плету венчиће од ивањског цвећа, они су се потом качили на забат куће, како би она била сачувана од грома и сваког другог зла - прича Нела Ивић.

- Такође, девојке су полагањем венца момку у колу давале до знања да хоће да играју са њим, неке су бацале венце на кров куће и чији венац остане на њему, та ће се догодине удати, а ако падне, та ће још морати да сачека. Такође, бацале су га и на дрво и што је грана виша, то ће се богатије удати.

Кад се ватра стрне обичај је да се ноге и руке провуку гроз тај гар, како се не би стварали жуљеви, јер рис није нимало лак посао ни за мушкарце ни за жене. Да ватра буде за прескакање побринуо се Марко Нимчевић, који је цурама и момцима поставио прилично тежак задатак.

- Некада се то много чешће радило, много више младих је било. Углавном се палила ватра касније, момци који су окаснили од девојака палили су је да би знали да дођу кући - сећа се Марко.

- Иван Цвитњак је био чувар зрневља, жита и јечма, зато се палила да сачува род и буде добра година. Надам се да ће млади сачувати овај леп обичај.

Судећи по броју младих који су без страха прескакали ватру, овај леп буњевачки обичај живеће још дуго.

- Сваке године сам овде и веома ми је занимљиво. Нисам се бојала, дошли смо са учитељицом буњевчаког, свима нам је интересанто да плетемо венчиће и прескачемо ватру - прича Невена Јурић из Мале Босне.

Фото Ј. Лемајић

ПОДРШКА ГРАДА СВИМ ПРАЗНИЦИМА

- ГРАД Суботица изузетно цени буњевачки народ, што смо и доказали ове године када смо омогућили да буњевачки језик доживи оно што је одавно требало да се деси, да буде у равноправној употреби. Буњевци су вредан, частан, радан народ који је увек био на правој страни И дуго је требало да се исправе неке грешке - поручио је Марко Марић, помоћник градоначелника Суботице. - Њихови празници су изузетно вредни и аутентични и њихово присуство обогаћује дух града.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)