У ЕПИДЕМИЈИ "ПРОЦВЕТАО" ИЗВОЗ ЦВЕЋА: Произвођачи из расинског округа међу најуспешнијима у читавој земљи
ВРЕДНОСТ пласмана цвећа и украсног биља из Србије на инострано тржиште је лане износила око 4,2 милиона евра, а међу највећим извозницима су и произвођачи из Крушевца и околине.
Фото С. Бабовић
Штавише, у току епидемије цвећарство је - симболично - доживело процват, па је највише извезено у ЕУ, потом у Русију, Белорусију и Казахстан.
То показују подаци Привредне коморе Србије, објављени овог пролећа, а шта на то кажу и сами произвођачи?
Расадник "Чабрић" из Великог Шиљеговца код Крушевца, у којем се гаји највећи број четинара по глави становника у срцу Србије, сведочи о великој потражњи. Познати су по тујама и декоративном биљу, а раде и са лимуном и мандарином.
ИНТЕРЕСОВАЊЕ Саша Ракић на Сајму у Крушевцу
Фото С. Бабовић
- Наша производња се простире на 15 хектара, па извозимо у Русију, Немачку, Пољску и Аустрију - каже Немања Чабрић, који наставља полувековну породичну традицију.
- Интересовање је велико, а претпостављам да су се људи генерално више окренули природи и неговању биљака. Наиме, више су били у кућама и трагали за цвећем - онлајн.
РУЖЕ
ПРИВРЕДНА комора Србије је у марту саопштила да је Министарство пољопривреде усвојило више њихових иницијатива за субвенционисање, а групација произвођача цвећа и украсног биља активно учествује у стретешком планирању. Наиме, лане је само извоз ружа Србији донео два и по милиона евра.
Произвођачи у Макрешану код Крушевца потврђују повећано интересовање за расад.
- Све више младих је почело да сади цвеће, чак и они који никада раније то нису чинили - истиче Душан Матић из расадника "Цвеће Матић".
- Иначе, ово је, махом, посао који се преноси са генерације на геренцију, а ја радим са родитељима. Имамо широк асортиман, али се муштерије углавном одлучују за биљке које су једноставније за одржавање на осунчанијим терасама.
Немања Чабрић
Фото С. Бабовић
Посао у расаднику "Јеловац" из Наупара код Крушевца се у тој мери развио да, осим што саде и продају, раде и пројектовање, односно уређење приватних дворишта, али и фабричких кругова, пословних простора...
- Када је почела пандемија, прошлог пролећа, настао је "рез" и у нашој грани, али се минуле јесени све почело да враћа у нормалне токове - тврди Саша Ракић из "Јеловца".
- И ми смо се оријентисани ка извозу и, осим у земље из окружења, производе пласирамо на Исток: од Русије и Белорусије, преко Киргистана, до Казахстана.
Ускоро расподела помоћи
МАЈА Марковић, в.д. директора Регионалне привредне коморе у Крушевцу каже да је Расински округ, по производњи декоративног цвећа, садног материјала, воћа и лозних калемова, један од најзначајнијих у Србији, па најављује промоцију јавних позива за расподелу помоћи намењене домаћинима.
И, то је очекивано, јер је производња декоративних садница у Европи технолошки значајно развијенија него код нас, па српским произвођачима преостаје улавном пласман на Исток...
- Током пандемије бележимо већу потражњу за четинарима, мада интересовања има и за цветнице - каже Надица Игњатовић из расадника "Бреза" у Великом Шиљеговцу, где стасава трећа генерација произвођача.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)