КРВАВИ ВАТЕРПОЛО МЕЧ: Најбоља неиспричана прича са Олимпијских игара

Бета

04. 08. 2020. у 10:07

ЧИТАВЕ генерације љубитеља спорта никада нису чуле за један од најнеобичнијих догађаја у историји Олимпијских игара, крвав ватерполо меч Мађарске и Совјетског Савеза у Мелбурну 1956. године.

КРВАВИ ВАТЕРПОЛО МЕЧ: Најбоља неиспричана прича са Олимпијских игара

Документарни филм о догађајима на базену тог дана чувени холивудски режисер Квентин Тарантино описао је као "најбољу неиспричану причу до сада".

Полуфинална утакмица олимпијског ватерполо турнира, позната као меч "Крв у води", одиграна је неколико недеља после совјетске инвазије на Мађарску, током које су стотине Мађара убијене, а хиљаде ухапшене, укључујући премијера Имре Нађа.

Совјетска комунистичка власт започела је инвазију 4. новембра, у јеку Хладног рата, пошто је током устанка у Мађарској крајем октобра смењена марионетска просовјетска влада. Нова мађарска влада Имре Нађа која ће убрзо бити оборена совјетском инвазијом најавила је демократске реформе и излазак из тадашњег Варшавског пакта, војног савеза држава лојалних Кремљу.

У атмосфери гушења устанка од ШСР, аустралијска публика на базену у Мелбурну, наклоњена мађарским ватерполистима, имала је прилику да тог 6. децембра 1956. види небројена кошкања и туче играча у води, укључујући подводна стезања рвачке "крагне".

Пред крај меча, совјетски играч Валентин Прокопов ударио је ;Ервина Задора, стрелца два гола за Мађарску, коме је текла крв из главе док је излазио из базена.

Гледаоци и чланови мађарског стручног штаба појурили су ка совјетским играчима, али су полиција и редари интервенисали и спровели ватерполисте ШСР-а ван базена.

Задор је касније испричао да је мотрио на Прокопова неколико минута пре инцидента и да је совјетском играчу "говорио да је губитник, да су чланови његове породице губитници и томе слично".

"Није било проблема док нисам направио велику грешку. Подигао сам главу да видим зашто је судија свирао. Није требало да скидам поглед са Прокопова. Следеће што сам видео је да је цео његов труп изнад воде и да креће да ме удари у главу отвореном шаком", навео је Задор.

Пошто је постојала опасност од распламсавања нереда, меч је прекинут отприлике минут пре краја.

Мађарска, тада актуелни олимпијски шампион, победила је 4:0 и касније у финалу одбранила злато победом над Југославијом 2:1.

Задор није могао да игра против Југославије због повреда добијених у мечу против Совјета.

Меч "Крв у води" био је предмет неколико документараца и играних филмова.

Један од њих, "Жестина слободе" (Фреедом'с Фурy) продуцирао је Тарантино, добитник два Оскара и једне Златне палме у Кану, за филм "Петпарачке приче" (Пулп Фицтион). Наратор у 90-минутном филму је Американац Марк Шпиц, деветоструки олимпијски шампион у пливању, кога је у тинејџерским данима тренирао ;Задор.

Задор је одбио да се врати у домовину по завршетку Олимпијских игара у Мелбурну. Преселио се у Калифорнију и добио америчко држављанство.

У документарном филму "Жестина слободе", у којем има и сцена из мађарског устанка 1956. године, појављује се осам тадашњих ватерполиста Мађарске, међу којима је и Задор, и четири совјетска репрезентативца.

Филм, чије је снимање почело у Будимпешти 2002. године, завршен је и премијерно приказан четири године касније.

Режисер филма Колин Греј оценио је да су обе екипе, и Мађарска и ШСР, "подједнако биле жртве околности" и да су "обе земље биле заточене истом идеологијом".

"Ови момци су успели да се на крају поново повежу као људска бића и колеге у спорту. То је било нешто што смо заиста желели да истакнемо, једну хуманистичку страну супротстављену идеолошком угњетавању под којим су патили сви у Источном блоку", казао је Греј.