ДОБАР ДЕО ЈУГОСЛАВИЈЕ ПЛАКАО ЈЕ ТАДА СА МНОМ Миодраг Перуновић о најтежим тренутцима у каријери: Бора им посветио највећи хит (ФОТО)

ФЕДЕРАЦИЈА професионалних боксера Балкана и боксерских шампиона - легенди доделила је на концерту "Рибље чорбе" у Ваљеву захвалницу фронтмену групе Бори Ђорђевићу за огроман допринос у развоју бокса на Балкану, а последњем председнику Савезне Републике Југославије Војиславу Коштуници златну медаљу.

Бора на мечу у Будви, Фото приватна архива

Зашто баш њима двојици, за "Новости", говори Миодраг Мијо Перуновић, југословенска боксерска легенда, али и првак Балкана 1980, првак Медитерана и првак Европе 1979, вицешампион света и Европе 1978. и 1981, интерконтинентални шампион у ИБФ верзији од 1989. до 1992, троструки најбољи спортиста Црне Горе као и најбољи спортиста Југославије у јуниорској и сениорској конкуренцији 1979...

- Не мора неко бити боксер да би добио признање од људи из бокса - каже Перуновић за наш лист.

Фото приватна архива

- Бора Чорба је много допринео боксу. Прво, као велики љубитељ тог спорта. Конкретно, мене је пратио више пута, чак је дошао у Минхен кад сам боксовао за титулу интерконтиненталног шампиона. Лично ме је задужио, а укупни боксерски спорт је задужио својим великим хитом "Хлеба и игара", по коме је назвао и албум. То је песма о боксу и боксеру, а Бора је употребио бокс као метафору за живот и међуљудске односе. Господин

Коштуница је заслужио да му одамо признање јер је помагао не само бокс, већ и све спортове, зато што је прави борац и борио се са много јачим противницима.

Фото приватна архива

Осим пријатељства, са Бором Чорбом вас везује и кумство?

- Нисам ожењен, немам своју децу, живим са братом и његовом децом. Када је моја братаница имала пет-шест година, замолио сам Бору да је крсти и да се окумимо. Кумови смо од средине осамдесетих.

Фото приватна архива

Такође, и ви пишете песме као и кум Бора?

- Добро би било да пишем као кум (смех). Као млад боксер на припремама сам имао много времена које сам проводио у одмарању у соби. Тада сам или читао књиге или пискарао песме. Објавио сам збирку песама "Путописи", као и проширено издање, а назвао сам је тако јер обухвата период од 40 година, кроз који се види мој животни пут. Бора је био рецензент и рекао ми је да му се песме врло свиђају. Такође, објавио сам пре десетак година и збирку прича "Штит и мач", које говоре о боксу, мечевима, мом тумачењу тог спорта...

Бора на мечу у Будви, Фото приватна архива

А откуд ви у сликарству?

- Не желим да се представљам као мултиуметник. То су једноставно хобији, поготово сликарство. Имам талента и сви су мислили да ћу бити сликар, али сам се определио за бокс, комплетнију уметност. А сликарство је остало као вентил.

Зашто сте определили за бокс?

- Само се по себи наметнуло. До девете године сам живео у Ријеци Црнојевића. Тада није било филмова, ни телевизије, па смо ми, деца, били окренути својој машти и играма. Били смо доста опијени нашим јунацима из доба Турака, Милошем Обилићем и Марком Краљевићем, на пример, тако да смо организовали двобоје и мечеве. Ту се родио тај витешки дух и потреба да се кроз такмичења потврђујемо пре свега пред собом, а онда и пред другима. Кад сам се преселио у Подгорицу, у боксу сам нашао и препознао дечју маштарију да постанем витез. Бокс је био најбоља замена.

Са Петром Божовићем и Бором Ђорђевићем, Фото приватна архива

Када вам је било најтеже, а када најлепше у каријери?

- Не могу да се одлучим између два најтежа тренутка. Један је био моменат када сам поражен у финалу Светског првенства у Београду неправилном судијском одлуком, то јест, одузета ми је победа. Имао сам само 20 година и плакао сам на победничком постољу, а плакао је и добар део ондашње Југославије. А други пут је било на Олимпијским играма у Москви 1980. Тада сам у првом мечу такође поражен страшном судијском крађом, отета ми је победа и елиминсан сам. И дан-данас ми је криво и жао због та два тешка доживљаја.

Посебно лепа је била победа над највећим светским нокаутером Виктором Савченком, када сам направио светску сензацију победивши га у финалу Светског првенства 1979. у Келну. Био је то осећај потпуног тријумфа. Драга ми је и титула интерконтиненталног шампиона из Минхена. Тада сам, практично, победио са једном руком, јер ми је десна шака била повређена. На том мечу био је и Бора Чорба, али и мој пријатељ и велики глумац Петар Божовић.

Како проводите пензионерске дане?

- Власник сам боксерског клуба Будућност у Подгорици, бавим се организацијом клуба, тренинзима... Није бајно и сјајно, али, боже мој.

Препоручујемо

Остали спортови

0 0

ЈАГОДИНА СПРЕМНА ЗА СПЕКТАКЛ: Ражнатовић чека искуснов Венецуеланца

08. 08. 2022. у 15:33

Остали спортови

0 2

ИЗНЕНАДНА ПОСЕТА: Милорад Додик посетио српске боксере, ево шта им је поручио

06. 08. 2022. у 13:11

Остали спортови

0 2

РУСКИ ЧЕЛИК ОДУШЕВЉЕН СРБИЈОМ: Не осећам се као гост, бокс ме је склонио са улице, желим стопама Тајсона (ФОТО)

05. 08. 2022. у 11:47

Остали спортови

2 1

"БЛИЖИ СЕ ДАН МОЈЕ СМРТИ": Мајк Тајсон забринуо изјавом, па одржао важну лекцију о новцу

21. 07. 2022. у 09:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације