МАРИЈАНА БОРИЧИЋ, СТРАТЕГ ОДБОЈКАШИЦА УБА: Женама потребно више да се доказују

Слободан КРСТОВИЋ

30. 04. 2022. у 09:22

МАЈКА, супруга, тренер. Маријана Боричић има две велике љубави: породицу и одбојку.

МАРИЈАНА БОРИЧИЋ, СТРАТЕГ ОДБОЈКАШИЦА УБА: Женама потребно више да се доказују

Трофејни стручњак најпре се доказала у раду са млађим селекцијама Србије, била је првак Европе у јуниорској конкуренцији, а онда и као стратег матичног ТЕНТ-а и Уба, с којим је ове године играла Лигу шампиона и финале нашег плеј-офа.

- Кренуло је спонтано и све је ишло постепено. Одувек сам желела да будем у спорту, завршила сам ДИФ, а са 19 година почела да радим као тренер. Док сам студирала, ја сам се практично усавршила у раду са најмлађима. Како сам имала добре резултате, позвали су ме у стручни штаб женске кадетске селекције. Касније сам преузела кадеткиње и почели су да се нижу резултати. Временом сам постала супруга и мајка и имам велику подршку породице да све то изнесем - прича, за "Новости", Маријана Боричић.

Признаје Маријана да је било веома тешко ускладити породичне и професионалне обавезе.

- На више сте страна, истрзани, ја имам десетогодишњег сина Петра и једногодишњу ћерку Милицу. Право са тренинга трчим кући, где ме чекају обавезе. Када се све смири, ноћу спремам тактику, тако да мало спавам што утиче на физичко стање. Тешко је, некако проналазим мотивацију у тој љубави и према једном и према другом. Породица ми је на првом месту, а спорт обожавам одмалена. Одбојку сам и тренирала, била и судија у једном периоду... Има много лепих резултата, медаља - каже Маријана.

Боричићева је одбојку почела да тренира са девет година, али није пуно играла, иза себе има две сениорске сезоне у ТЕНТ-у.

- Нисам имала озбиљну професионалну каријеру због тога што сам висока 1,70 м. Врло брзо сам схватила да не могу да играм у највишем рангу такмичења, али сам видела да имам осећај за игру, за оно што се дешава на терену, комуникацију са играчима, да могу да пренесем оно што видим - сећа се почетака Маријана.

Маријана, која је од ове године и селекторка женске селекције до 21 године, истиче да је њен пут био школски: факултет, млађе категорије, школа одбојка, пионирке, кадеткиње, јуниорке, репрезентација...

- У репрезентацији сам се највише едуковала, јер се одлази на велика такмичења. Имали смо добре генерације, размењивала искуства, гледала како раде колеге из других селекција, упознавала различите стилове игре. Иначе, у репрезентацију су ме први пут позвали 2007, када сам имала 25 година. Касније су уследили успеси, са кадеткињама сам била европски и светски вицешампион, са јуниоркама 2014, које је предводила Тијана Бошковић, шампион Старог континента. Све то ми је помогло да сазрим и да шансу добијем у сениорској конкуренцији, да водим клубове Суперлиге, са којима сам освојила трофеје, играла финале - прича Боричићева.

Свесна је Маријана да је као мајка стуб породице, да је посао којим се бави више мушки, али се и радује што је све више жена на врућој клупи.

- Ми смо били међу првима који су имали женске тренере, пре мене селекторка кадеткиња је била Зорица Лазић. Примећујем да и дан-данас код огромног броја људи постоји нека доза скепсе према женама и њиховом раду. И имам утисак да ми морамо више да се доказујемо, што некад смета. А код куће сам као и свака друга мајка - каже Боричићева.

Ипак, још не прихвата понуде страних клубова...

- Једино још не могу да се отиснем у иностранство. Тешко ми је да се одлучим на тај корак због породице, желим да будем што више уз децу док одрастају. Е, ту су мушкарци у предности, јер знају да је супруга код куће са децом - каже Маријана.

Сматра да је још рано да води нашу најјачу селекцију, али не крије да има жељу да се једног дана опроба и као стратег А репрезентације.

- Сви имамо жеље да направимо нешто лепо и добро у томе шта радимо. Ја сам увек ишла постепено. Сматрам да је још рано због свих мојих обавеза. Ако се једног дана створе сви услови и резултати буду у складу са тим, заиста бих волела. Али, тренутно не размишљам у том смеру јер то није сада реално - каже трофејни тренер.

Не размишља да једног дана преузме мушку екипу, али и не мисли да је у предности у односу на мушке колеге у раду са девојкама.

- Далека ми је помисао да тренирам мушкарце. Мислим да би женама било необично да раде са мушкарцима, не знам како би се понашали. Оно што сам уочила је да су жене дисциплинованије, да је тренинг са њима лакши, али је проблем са мотивацијом. Код мушкараца је природно да се надмећу у било чему, док код жена то није случај и мора много да се ради на психолошком плану.

БОНУС ВИДЕО - Велемајсторски гол Натха