ДВЕ ЉУБАВИ У ЦРНО-БЕЛОМ: Саша Попов из Српске Црње испунио животни сан
Саша Попов (54) из Српске Црње, пограничног места са суседном Румунијом, остварио је велику жељу да се као ватрени партизановац у улози делегата нађе на званичној фудбалској и кошаркашкој утакмици београдских црно-белих и тако испунио животни сан.
FOTO: Privatna arhiva
- Неко ће можда помислити да је ту мојој спортској мисији крај, али настављам даље, план ми је да већ овог пролећа, уз помоћ пријатеља из Партизана, у родном месту, оснујем клуб навијача црно-белих - започиње причу Саша, који је недавно у препуној спортској дворани у Српској Црњи, организовао пријатељску кошаркашку утакмицу млађих кадета У15, локалног Академца и Партизана, за који су наступили синови Предрага Даниловића, актуелног председника КСС и некадашњег високог центра Ратка Варде.
Одрастао у спортској породици, отац Милорад, кога су сви у Српској Црњи звали Лота, био је дугогодишњи фудбалер, тренер и председник ФК Будућност, а Саша је од малих ногу заволео спорт и црно-беле боје.
- Спартакова награда, коју је добио мој отац, а поред активности у фудбалском клубу, 12 година је био на челу СОФК у општини Нова Црња (којој припада Српска Црња), предодредила је мој животни пут - каже некадашњи активни рукометаш и кошаркаш.
Остаће упамћен као до тада најмлађи председник ФК Будућност - са непуних 29 година 1997. изабран је на ту функцију, а три године касније постао је потпредседник ФСО Житиште - Нова Црња и члан управног одбора Фудбалског савеза подручја Зрењанин, у којем је био пуних 16 година.
FOTO: Privatna arhiva
Каријеру делегата почео је 2001. на фудбалским утакмицама. Великом жељом, хтењем и усавршавањем, за само годину и по дана стигао је до Српске лиге и у тефтер успомена уписао преко 400 утакмица.
- Златну лопту, како ја то волим да кажем, додирнуо сам 25. фебруара 2017. године, као делегат Партизану на утакмици 23. кола Суперлиге Србије, са Борцем из Чачка, на стадиону у Хумској, коју су изабраници тренера Марка Николића добили резултатом 2:1 - као из топа тачан датум износи Саша, уз напомену да је Партизан те године освојио дуплу круну.
Истичући неке драге људе који су битно утицали да оствари амбиције и све што је у спорту зацртао, спомиње данас покојног Стјепана Шишића, легенду југословенског фудбала, затим некадашњег судију и сада коментатора Лиге шампиона Дејана Недића, као и дугогодишњег секретара Партизанове омладинске школе Драгана Шушњара Шулета, драге пријатеље, уз које су му сва спортска врата широм отворена.
- Пуно дугујем тим људима, баш као и Зрењанинцу Дејану Димитријевићу, са којим сам често ишао на Партизанове евролигашке утакмице и на чији наговор сам решио да се опробам и као делегат на кошаркашким утакмицама - истиче, уз напомену да је 2000. године водио КК Академац из Српске Црње у Другој српској кошаркашкој лиги.
FOTO: Privatna arhiva
Од 2015. године као делегат КСВ забележио је преко 200 утакмица у Српској лиги, а својеврсни куриозитет, да буде делегат на званичној фудбалској и кошаркашкој утакмици Партизана, остварио је 2018. године, када је седео за записничким столом у званичној пријатељској утакмици, у препуној Кристалној дворани у Зрењанину.
- Да сам таличан за црно-беле, показало се, јер је тројком Вона са пола терена у последњој секунди Партизан победио на тој утакмици, а недуго затим, тријумфовао у Купу Радивоја Кораћа, под диригентском палицом тренера Ненада Чанка - каже Саша, вечити заљубљеник у спорт и једини који је као делегат повезао нити два различита спорта у којима се надметао његов Партизан.
FOTO: Privatna arhiva
Остаје дилема фудбал или кошарка, али Саша вешто у разговору избегава одговор, уз напомену да је најважнија љубав према клубу за који навија од када зна за себе, као и да два омиљена спорта никада не раздваја и да му је изузетно драго што је једини који је успео да их заувек споји у свом срцу.
ЦРЊА ЈЕ, НЕ БАШ ЦЕЛА, АЛИ ЦРНО-БЕЛА
Вођен идејом, која у њему тиња годинама, Саша Попов одлучан је у намери да већ овог пролећа, у сарадњи са пријатељима из Партизана, оснује клуб навијача и поштовалаца црно-беле боје у Српској Црњи.
УЈКИНА МЕЗИМИЦА
Јелена Буњевачки, ћерка Сашине сестре и "ујкина мезимица" из Зрењанина, осим што је веома талентована фудбалерка ЖФК Пролетер, показала је да израста у одличног фудбалског судију, а стручњаци који су гледали како суди предвиђају јој блиставу каријеру.
FOTO: Privatna arhiva
ЋЕРА ТАТИНИМ СТОПАМА
Ћерка Бојана, дипломирани економиста, мада се никада активно није бавила, наследила је љубав према спорту и Партизану и врло често је поред свог оца на фудбалским и кошаркашким утакмицама црно-белих.
НЕМА СТАЈАЊА
Да за спортисту нема лешкарења на ловорикама славе, популарни Сале потврђује личним примером и огромном енергијом са којом је, уз одушевљење присутних, организовао кошаркашку утакмицу млађих кадета Партизана и Академца у прелепој спортској дворани "Душан Силни" у Српској Црњи.
Препоручујемо
ДОБРО ПОЗНАТА ЛИЦА НА ТРЕНИНГУ: Партизан добио важна појачања за наставак сезоне (ФОТО)
29. 03. 2022. у 17:03
КАЈСЕДО + ПАЛМЕР = ДОБИТНА КОМБИНАЦИЈА? Убитачни двојац предводи Челсу на тешком гостовању у Лиги шампиона
АТАЛАНТА и Челси улазе у шести меч Лиге шампиона са идентичним учинком (10 бодова), али и са различитим расположењем уочи директног судара у Бергаму. "Плавци" имају бољу гол-разлику и тренутно држе место у топ 8, док је домаћину ово идеална прилика да их претекне и заузму позицију која директно води у осмину финала.
09. 12. 2025. у 07:00
ЗАПАД У ШОКУ! Владимир Путин слави, ово је чекао од 2022!
Откако је почео рат у Украјини, или како то Руска Федерација зове "специјална војна операција", Русија је била на мети многобројних санкција. Добар део њих се односио и, још увек, односи се на спорт, али... ствари се мењају. И то више не полако. А најновија вест - обрадовала је руског председника, Владимира Путина, јер се његов омиљени спорт враћа на велика, међународна врата, са све руским обележјима.
08. 12. 2025. у 15:15
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)