"У РИНГУ КРАЈ САВЕ ЦРПИМ СНАГУ" Нина Радовановић, прва српска боксерка која је учествовала на Олимпијским играма, угостила екипу "Новости"

Г. Келић

19. 09. 2021. у 09:45

НА обали Саве, далеко од градске буке, окружен природом, у београдском насељу Умка, налази се дом шампиона.

У РИНГУ КРАЈ САВЕ ЦРПИМ СНАГУ Нина Радовановић, прва српска боксерка која је учествовала на Олимпијским играма, угостила екипу Новости

Фото: "Новости"

Најбоља српска боксерка Нина Радовановић (29) је за своју тренинг-базу одредила реку одакле је пре осам година кренула на пут који јој је овог лета донео визу за ОИ у Токију чиме је постала прва боксерка у историји нашег олимпизма која је учествовала на највећој смотри спортиста.

А тамо је била једна од најбољих појединаца нашег олимпијског тима, иако није освојила медаљу. Остала је на корак до ње поразом у четвртфиналу од Хуанг Сјаовен из Кинеског Тајпеха.

Нина је "Новости" угостила у свом уобичајеном амбијенту, пред тренинг који спроводи окружена зечевима, рибама, псима и птицама у монтажном рингу који је направио њен отац и од којег се она не одваја. А поред ринга, њена мала али одабрана екипа, коју чине чувени тренер Јоле Таминџић и кондициони тренер Ведрана Рогуљић Полимац са супругом Дарком, који са њом свакодневно живе и дишу. Ту, тик уз Саву, црпи снагу за нове нокауте.

- Упознала сам Јолета кад сам дошла из Немачке. Овде нисам имала никога са ким бих радила па сам питала мог тренера из Кик-бокс клуба Црвена звезда, где сам тренирала пре него што сам упливала у садашње воде, да ли има неки човек који познаје бокс у Србији, јер ми се све дотада чинило некако сиромашно и недовољно.

БЕЗ ПОМОЋИ ОК

ПУТ у Токио је био прилично трновит за Нину, а "саплетања" је било и из сопствених редова.

- Стресан је био одлазак у Токио. Није било никакве помоћи од Олимпијског комитета. Потпуно су били незаинтересовани за мене, не знам да ли зато што нису очекивали да нешто направим. Нисам чак била ни у њиховом четворогодишњем програму. Не бих ни отишла на Игре да држава и Боксерски савез нису стали уз мене и обезбедили услове.

Он ми је препоручио Јолета, али је додао да он неће да ме тренира зато што је много раније завршио са тим. Дошли смо овде на ручак бродом и тако смо се упознали. Није Јоле ни хтео да чује за то, није знао како ће да тренира једну жену, али је његова супруга Драгана рекла: "Ти само понеси опрему и мораће да те тренира". Тако је почела наша прича, и ја сам њега вратила у спорт - евоцира успомене Нина на тренутак када је дошло до сарадње која је заправо много више породична него пословна.

Исто као и Јоле, нешто слично је у Нини препознала и Ведрана која са њом ради искључиво на физичкој припреми.

- Нина је специфична, њен карактерни склоп је нешто посебно, велики је радник, толики да и мене често запрепасти, а ја као тренер много тражим. Нема простора да буде жала за наступом у Токију јер је она тамо пребацила сва очекивања. Кад смо започели са радом наш циљ је био да изборимо норму за Јапан, а да у Паризу идемо на медаљу. Она је отишла на ОИ без тима што је био велики хендикеп. Јесмо ми за то њу спремали, али друга ствар је кад се тај логистички део уради уживо или online како смо радили овог пута - истиче Ведрана своја запажања.

Ипак, о резултату у јапанској престоници и освојеном петом месту, у Нини уз понос, постоји и делић жаљења.

- Осећам жал, али сам свесна да у том тренутку ништа нисам могла да променим, дала сам свој максимум и са те стране сам задовољна. Мислим да сам могла да победим, али недостајао је моменат искуства у олимпијском спорту. У исти мах се у разговор укључује Јоле како би са стручне стране анализирао борбу коју је нашу такмичарку делио од најмање бронзане медаље.

- Да су радили меч од десет рунди у профи-боксу, Нина би је лако савладала. Овако, три рунде прођу за трен и ту побеђује онај који се брже снађе и прилагоди. Она је добила прву рунду, али је противница променила тактику и тако је изненадила, а Нина није успела да се снађе - казује човек који је створио боксерске асове попут Вукашина Добрашиновића и Муја Бајровића. У току целог разговора преовлађује утисак да је главни циљ одувек била медаља на ОИ у Паризу које стижу за три године.

- Свакако да ми импонује чињеница што сам прва српска боксерка која је учествовала на ОИ, али Париз је императив, тамо би требало да свој дугогодишњи рад уз додатак искуства из Јапана претворим у одличје - наглашава Нина.

- Дефинитивно је фокус на медаљи у олимпијском боксу, али професионална каријера увек постоји код мене. Ако се буде појавила добра понуда за неки појас, сигурно да ћу је прихватити. Начин на који тренирам је такав да сам увек спремна за обе варијанте. Приоритет је ипак да свој рад крунишем медаљом у аматерском спорту било да се ради о европској, светској или олимпијској.

И ПОСЛЕ БОКСА, БОКС 

НИНА истиче да дефинитивно жели да настави свој боксерски пут и након завршетка каријере:

- Видим се и после каријере у боксу, али не знам да ли ће то бити у Србији.

Ретки су случајеви у боксу да се професионалац врати у аматерску конкуренцију, а за рођену Београђанку је баш такав случај.

- Већина професионалаца су прво били олимпијски шампиони, и то је неки природни пут. Код мене је то ишло нажалост наопако. Кад сам ја започела своју каријеру као олимпијски боксер, женски бокс је био у лошем тренутку и постојао је вакум. Тада сам одлучила да кренем са профи каријером и освојила сам пет појасева у иностранству. Свој квалитет сам са те стране доказала и показала. Потребно је време да се адаптираш са десет на три рунде, међутим бокс је бокс, и ако је прави онда ће бити исто квалитетан у оба случаја.

За Нину реч пауза не постоји, објашњава нам да тренира и кад је на мору и да од повратка из Токија није ни стала, а Ведрана у први план ставља њен карактер.

- Главна разлика између рекреативца и професионалног спортисте је само у посвећености која долази од карактера. До једне дозе се тај карактер гради, али да би ти то градио, мораш да се родиш са тим.

ПРИРОДА МИ ЈЕ СВЕ

ИЗВАН ринга, српска боксерка воли једноставне ствари.

- Као и сви други људи, волим море, камповање, путовања, имамо брод па често пловимо... Све је у том амбијенту природе и мира

Са нечим што је таква врста упорности и жеље да се оствариш, а Нина дефинитивно има то у себи. Живот спортисте уопште није лак, потребно је доста свакодневног одрицања. То је огромни физички и психички напор уз мноштво успона и падова и са тим се треба носити. Код Нине имате ситуацију да са било ког такмичења да се врати и који год резултат да оствари, она увек каже "Идемо даље, још јаче". Са Игара је дошла "гладна" да тренира и требало ју је смирити да направи одређено растерећење.

Прво следеће такмичење на којем би требало да наступи је првенство света, али више од тога се не зна.

- Следећи изазов је СП које је потпуно у магли. Не знамо ни време ни место, што отежава припреме. Добила сам информацију да ће Србија аплицирати да буде домаћин следећег Светског или Европског првенства за жене. То би требало да буде пре ОИ у Паризу и биће одлична увертира - закључује бескомпромисна боркиња.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)