МЕЂУ СРБИМА МИ ЈЕ НАЈЛЕПШЕ: У последњем интервјуу је Оџо постао миљеник не само звездаша - већ ЦЕЛЕ НАЦИЈЕ

Novosti online

петак, 07. 08. 2020. у 14:44

МЕЂУ СРБИМА МИ ЈЕ НАЈЛЕПШЕ: У последњем интервјуу је Оџо постао миљеник не само звездаша - већ ЦЕЛЕ НАЦИЈЕ

Фото: Инстаграм

ДАНАС је у 27. години изненада преминуо бивши кошаркаш Црвене звезде Мајкл Оџо, нежни џин који је волео Србију и ретко када је напуштао од дана те 2017. када је стигао.

Сви странци који играју у Црвеној звезди одлучили су да на почетку пандемије вируса корона и ванредног стања оду из Србије. Сви, осим једног - Мајкл Оџо је тада остао у Београду. За време карантина, стамени центар, баш као и његови саиграчи, није ишао нигде, био је дисциплинован и како није имао пуно избора како би прекратио време, па је одлучио да највише времена проведе спавајући.

Када се карантин коначно завршио, а играчи актуелног шампиона АБА лиге и Србије добили позив од клуба да се коначно врате тренинзима - који су испрва били импровизовани на отвореним теренима на Малом Калемегдану - Оџо је једва дочекао да се врати вежбању.

Фото: Инстаграм

За живота вечито шаљив и насмејан, био је Оџо и тада.

- Није ми недостајао тренинг - казао је кроз осмех.

Потом је наставио:

- Шалим се, јесте. Када кажем тренинг, мислим рутина. То је наш посао, морам да будем одговаран и то волим. Волим све што иде уз кошарку, одласци у салу на тренинг, припремање за мечеве... И такмичење као резултат свега тога.

На питање због чега је одлучио да ипак остане у Србији током најкритичнијег периода борбе са вирусом корона и у доба када су прекинута такмичења у Евролиги и АБА лиги била суспендована, одговорио је тада опет шаљиво:

- Зато што ми се свиђају ћевапи.

Фото: Драгана Стјепановић

Био је дежурни шаљивџија у црвено-белом табору, али је знао и да уозбиљи ситуацију:

- Мислио сам да ћу остати седмицу или две, максимално три. Сматрао сам да ће бити довољно да се изборимо са вирусом корона и вратимо тренингу, па нисам мислио да треба да одлазим. Да сам отишао, требало је у повратку да будем у изолацији. Мислио сам да ће све ово трајати краће, а када је прошао тај период од три недеље, већ је било касно. Морао сам да останем у Београду.

Главни град Србије је њему представљао другу кућу и није му било тешко да ту буде "заточен". Објаснио је како је проводио време током полицијског часа који је био готово константан.

- Чињеница да сам жив чинила ме је благословеним. Пратио сам вести на дневном нивоу како бих остао у току шта се дешава са вирусом корона овде у Србији. Чуо сам се са породицом у Нигерији и заиста сам пуно спавао. Играо доста видео-игрица, гледао филмове. Почео сам поново да читам, имао сам доста времена за то.

Фото: Еуролеагуе

Поред кошарке, страст му је било кување.

- Уживам у кувању, то радим већ дуго, још од колеџа. Имам код куће афричку храну и знам да припремим поједине, просте за припрему, српске оброке. Рецимо, пасту или пилетину са павлаком. Доста кувам, уживам у томе, а када желим да једем нешто другачије, поручим преко неке од платформи за доношење хране на кућну адресу.

Обожавао је српску кухињу и лако се уклопио у Београд и његово јужно предграђе - Железник.

- Имам неколико омиљених јела. Толико волим српску храну да ми је тешко да се одлучим само за један специјалитет! Не желим да одвојим једно јело, али ако већ морам онда ћу вам рећи да обожавам Карађорђеву шницлу, сарму... Ћевапи! Ћевапе обожавам иако нису добри за спортисте, али волим ту традиционалну храну.

Није постојао интервју или неки необавезан разговор са центром рођеним у Лаосу у Нигерији, а да он не би поменуо да му је Београд један од омиљених градова, али... Говорећи о томе где највише воли да проводи време док је у Србији, изненадио нас је тада одговором, и то на чистом српском.

- Железник је моје најдраже место у Београду. У ствари, Железник је најбоље место у Југославији!

Фото: Д. Стјепановић

Када су му новинари признали да нас је изненадио одговором, он је наставио на српско. Волео је људе овде и целу околину.

- Људи су ми стално постављали ово питање док сам играо у ФМП-у, па сам живео у Железнику. Стварно ми је то место остало у добром сећању. Ја и сада често идем тамо.

Обожавали су га саиграчи, а он их никада није одвајао.

- Немам омиљеног, зато што сви моји саиграчи имају различите карактере. Неки су шаљивџије, неки врло озбиљни. Другачије се понашају, другачијег расположења и имам добар однос са свима. Заиста се супер дружимо, атмосфера је увек добра.

БЛИЦ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

RIP

07.08.2020. 17:07

"Има нека моћ у добрим људима, они су јаки и после смрти. Догађа се да и даље живе, по својим делима и речима, а највише по доброти срца." Почивај у миру вечити ривалу.