ЦАРИБРОД ДО БЕОГРАДА: Димитровград кошаркашки град

ВИТОМИР Ћирић

21. 10. 2021. у 14:49

МАЛО који град у Србији, попут Димитровграда, и на просторима некадашње Југославије може да се похвали кошаркашком традицојом дугом 75 година!

ЦАРИБРОД ДО БЕОГРАДА: Димитровград кошаркашки град

Фото: В.Ћирић

Игра под обручима, како се популарно каже, овде је зачета маја 1945. године, када је, од голобрадих гимназијалаца формиран први кошаркашки клуб. Пре тадашњег Цариброда, касније Димитровграда, кошарка се играла само у Београду, где је формирана Црвена звезда, у Загребу где је формиран клуб Славија и на Ријеци која је основала свој Торпедо.

Мада овдашњи клуб, који се тада звао "Асен Балкански", никад није играо у савезним лигама, заљубљеници у кошарку су упорно неговали овај интелектуални спорт, о чему сведочи податак да су те 1945. године и касније кошаркашке екипе које су долазиле са стране на станици дочекивао оркестар. За почетке кошарке заслужни су Александар Шолев и Најден Гетов.

Како у својој монографији "Царибродски храм кошарке" штампаној поводом јубилеја наводи хроничар и публициста Слободан Крстић, за овај јубилеј заслужне су многе генерације младића, које су са много зноја, труда, мука, одрицања и рада, ставили кошарку на пиједестал спортова у граду и били пример слоге, другарства, пројатељства, дружења, љубави.

Крстић преноси, поред осталог и утиске знаменитог Небојше Поповића, оца кошарке на овим просторима и власника Звездине чланске карте број 1, који је тада заједно са браћом Шапер, Алагићем, Димићем, Станковићем, Јовановићем и осталима који су играли за Црвену звезду, дошао на прву утакмицу у Цариброду.

Фото: В.Ћирић

 

- Из Београда смо на утакмицу кренули сточним вагонима и путовали два дана, али нам то није представљало никакав терет. Као да смо путовали у Париз, а не у Цариброд. Рат је тек окончан и свако путовање нам је представљало задовољство, а наша радост је била још већа, јер смо путовали пријатељима, веома доброј кошаркашкој екипи. После два дана стигли смо у Цариброд, где нас је на станици дочекало 500 људи и ђачки оркестар - наводи Поповић и присећа се да их је оркестар пратио све до игралишта, као и да су током боравка овде били смештени у кућама играча домаћина, док им је окуљени народ одушевљено клицао.

Историја дуга седам и по деценија, богата је именима, али и разним рекордима и занимљивим детаљима. Многи председници општина били су кошаркаши, многи играчи постали су врхунски стручњаци у свом послу.

Тако је, на пример, највише кошева на једној утакмици, чак 80, постигао је Георги Иванов, познат као Гоша Буза. Веселина Темкова су звали Мачак, јер је одбрану демонстрирао плашећи мачку. О овом кошаркашу, већ поменута легенда Небојша Поповић, је записао да је унео многе новине у кошаркашку игру, а једна од њих је да су и играчи одбране почели да крећу у напад. У тадашњој кошарци бекови су, наиме, ишли само до центра терена, као и у фудбалу. Стефан Лукић и Анреј Еленков су за први тим наступили када су имали по 13 година, алфа и омега димитровградске кошарке Зоран Геров, који је такође успевао да постигне по неколико десетина кошева, играо је до 50. године живота. Он је један од најзаслужнијих људи за нову спортску халу која је отворена 2012. године и чија је изградња у пар наврата запала у ћорсокак. Геров је и дан данас на терену са младим и перспективним кошаркашима овдашњег КК Димитровграда, који је у неколико наврата мењао називе... 

Фото: В.Ћирић

 

ПЕШИЋ, ТАЊЕВИЋ, ЂУРОВИЋ, ЈЕЛИЋ...

О РАЗНИК фазама развоја кошаркашке игре у Цариброду који је 1952. године преименован у Димитровград по знаменитом бугарском револуционару Георгију Димитрову, и утисцима похвално су говорили и други знаменити људи југословенске и српске кошарке, међу којима су и Пешић, Тањевић, Ђуровић, Јелић....

Светислав Пешић, који је прве кошаркашке кораке начинио у суседном Пироту, и сам је у неколико наврата, на почетку каријере, играо утакмице на терену код Кестенова, каже да дуга традиција овог клуба нија само за понос Димитровграђана, већ и региона и некадашње Југославије.

ЖЕНСКИ КЛУБ

У ДИМИТРОВГРАДУ је у неколико наврата било покушаја да се формира и женски клуб. Најпре 1947, па 1962. и коначно 1965. када је клуб, ипак, формиран и одиграо неколико утакмица у Среској кошаркашкој лиги. Међутим, како наводи Крстић, то није успело, због менталитета, патријархалне средине и сличних околности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)