СВЕТ ПАМТИ КОШАРКАШКОГ МОЦАРТА: Пре 28 година Дражен Петровић је отишао у вечност (ФОТО+ВИДЕО)

Novosti online

07. 06. 2021. у 11:01

НАВРШИЛО се 28 година од трагичне погибије легендарног Дражена Петровића, највећег кошаркаша свих времена са ових простора.

СВЕТ ПАМТИ КОШАРКАШКОГ МОЦАРТА: Пре 28 година Дражен Петровић је отишао у вечност (ФОТО+ВИДЕО)

FOTO: Arhiva novosti

Живот легендарног кошаркашког Моцарта прерано је окончан на ауто-путу А9 између Франкфурта и Минхена, а многи за његову смрт оптужују тадашњу девојку Клару Саланци која је била за воланом голфа који се закуцао у теретњак.

Дражен је спавао на сувозачевом месту, од силине судара испао из возила и остао на месту мртав.

Клара је преживела, касније се и удала за немачког фудбалера Оливера Бирхофа и у том брку доживела велику трагедију кад је изгубила дете у осмом месецу трудноће. С њима у голфу била је и турска кошаркашица Хилал Едебал која је у несрећи изгубила памћење.

Драженова мајка Бисерка говорила је како је Клара монструм која никада после несреће није ступила у контакт са Туркињом која је важила за велику наду светске кошарке...

„Кошаркашки Моцарт“ каријеру је започео у родном Шибенику, а први узор био му је брат Александар Петровић. Са њим је одлазио на прве тренинге, и тако полако ушао у први тим Шибенке са само 15 година. Већ тада је био познат по изразитим радним навикама, које су га довеле до спортске бесмртности. Када би пропустио један тренинг, смирио би се тек када би следећег дана одрадио дупли тренинг.

Већ као тинејџер, водио је “своју” Шибенку до титуле првака Југославије. Сви Шибенчани памте тај девети април 1983. године, када је Шибенка у мајсторици на Балдекину поенима са пенала Дражена Петровића освојила титулу шампиона Југославије.

Уследило је велико славље у Шибенику које је потрајало само до следећег јутра. Пошто је КК “Босна” уложила жалбу сматрајући да је време истекло пре фаула над Драженом за слободна бацања, КСЈ је поништио утакмицу и донео одлуку да се она одигра поново, али овог пута на неутралном терену у Новом Саду. Шибенчани су одбили да одиграју поновљени меч, тако да је на крају званични шампион постала КК “Босна”.

Нико у Шибенику није прихватио овакав исход, тако да ће вам и данас рећи да су они предвођени Драженом Петровићем били кошаркашки шампиони Југославије 1983. године.

Постоји легенда везана за мајсторицу одиграну у Шибенику, по неким причама тадашњи председник КСЈ-а Васил Тупурковски је од Дражена тражио да промаши једно слободно бацање и да утакмица оде у продужетак, али је Дражен одбио да то уради.

Петровић 1984. године прелази у Цибону, коју је предводио до две титуле првака Европе (85. и 86. године) и једног Купа победника купова. Док је играо за Цибону, Дражен је увек био посебно мотивисан у мечевима против Реала. Готово да није било меча Цибоне против “Краљевског клуба” у коме Дражен није постигао бар 40 поена.

Навијачи из Мадрида су изузетно поштовали његово кошаркашко знање, али су га у исто време и мрзели због партија које је пружао против њиховог клуба. Дражен Петровић је пружао сјајне партије у дресу Цибоне, коју је водио до две европске титуле.

По једној легенди, доказ о мржњи Мадриђана према Дражену је финална утакмица СП-а у ватерполу из Мадрида 1986. године. У митској утакмици коју је решио Игор Милановић, сви домаћи гледаоци су навијали против Југославије само због Дражена.

Играјући за Цибосе, Дражен је свој такмичарски дух најбоље показао у првенственом мечу против Олимпије. У утакмици одиграној 1986. године, Дражен је против јуниора Олимпије постигао чак 112 поена. Велики део првог тима Олимпије је био суспендован, па су “Змајчеке” на том мечу представљали јуниори. Тај рекорд је само неколико дана касније оборио Задранин Зденко Бабић у Купу Радивоја Кораћа против кипарског Апоела.

Дражен 1988. године прелази у Реал Мадрид, по оној старој изреци “Ако не можеш да га победиш, придружи му се” челници Реала су се одлучили да пробају да доведу Дражена у своје редове. Петровић је пристао да дође у Мадрид, а одмах се видело да Реал није могао повући бољи потез.

У својој јединој сезони са Реалом, Дражен осваја још један европски трофеј и титулу најкориснијег играча Европе. Легендарно је било то финале Купа победника купова 1989. године, одиграно у култној Атинској дворани “Мира и пријатељства”.Са једне стране Касерта предвођена великим Оскаром Шмитом, а са друге стране Реал предвођен Драженом. Реал је славио после продужетка 117:113, а утакмицу је облежио “рун анд гун“ двојице мајстора кошарке. Оскар је постигао 44, а Дражен чак 62 поена.

Само проведених годину дана у Реалу, Дражен је жудео за новим изазовом. Иако је имао још три године важећег уговора са Реалом, Дражен је одлучио за одлазак у НБА лигу и то у екипу Портланд Трејл Блејзерса.

ПОРТЛАНД ЋУ ПАМТИТИ ПО КИШИ

Након непуне две сезоне у Портланду, које је углавном провео на клупи, Дражен прелази у Њу Џерси Нетсе и убрзо постаје њихов најбољи играч. 1993. година била је најбоља у његовој каријери. За Нетсе је просечно постизао 22 поена по мечу. Имао је сјајан шут из игре, био је најбољи тројкаш лиге, а слободна бацања је погађао у великим процентима.

Изабран је у трећу петорку НБА лиге, а иако је по свим критеријумима то залужио, Дражен ипак није одабран у тим за Ол-Стар утакмицу. Ипак, од њега се очекивало да следеће сезоне потпуно заблиста и буде један од најбољих играча лиге, али…

У Вроцлаву, шестог јуна 1993. године, у једној сасвим резултатски неважној утакмици квалификација против Словеније, Дражен је као капитен последњи пут предводио хрватску репрезентацију.

Следећег дана кренуо је са тимом према Загребу. Искрцао се у Франкфурту, поздравио са остатком тима и аутом продужио према Минхену преко Инголштата. 7. 6. 1993. године у саобраћајној несрећи код Инголштата, погинуо је један од највећих европских кошаркаша свих времена, Дражен Петровић.

За репрезентацију Југославије Дражен је дебитовао на Евробаскету 1983. у Француској где је југославија подбацила. Тамо је играо у пару са Драганом Кићановићем, због кога је чак желео да пређе у Партизан, где је пре њега из Шибенке отишао Мока Славнић, још један ветеран од кога је много научио.

Већ следеће године на Олимпијским играма у Лос Анђелесу освојио бронзану медаљу. Исту медаљу, али овог пута као МВП турнира освојио је на СП у Шпанији 1986, као и на ЕП у Грчкој 1987. године. На Олимпијским играма у Сеулу са репрезентацијом је освојио сребро, да би највеће успехе остварио на ЕП у Загребу 1989. и на СП наредне године у Аргентини, освајањем златних медаља, титулом МВП-ија и најбољег стрелца. По распаду СФРЈ предводио је хрватски национални тим до сребра на Олимпијским играма у Барселони 1992. године и чувеног финала са оригиналним “Дрим тимом”, у ком је надмашио чак и Мајкл Џордана и са 21 поеном био најефикаснији актер меча.

У септембру 2002. године, Дражен је примљен у кошаркашку кућу славних у Спрингфилду. У образложењу његовог пријема у кућу славних је писало да је 1988. и 1992. године освојио сребрне олимпијске медаље, да је био најбољи европски играч своје генерације, а у четири године играња у НБА лиги, у Портланду и Њу Џерсију је имао просек од 15 поена по утакмици.

Сећање на “Кошаркашког моцарта” како су га звали и данас не бледи. Сви љубитељи кошарке који су имали ту част да га гледају, никада неће заборавити једног од најбољих кошаркаша свих времена, легендарног Дражена Петровића.

Кошаркашка дворана у Загребу, као и један трг у главном граду Хрватске носе име легендарног кошаркаша, а споменик му је подигнут и у Лозани.

FOTO: Arhiva novosti

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)