ИНТЕРВЈУ "НОВОСТИ" Душан Домовић Булут, најбољи баскеташ света: Још само злато у Токију

Грујица Келић

06. 06. 2021. у 11:00

ЈЕДНУ подебелу и подебљану тачку на своју трофејима прожету каријеру, најбољи баскеташ света, којем такође са правом поред имена може да пише и свих времена, Душан Домовић Булут (35) требало би да стави овог лета на ОИ у Токију, где ће покушати да се домогне јединог наслова којег још нема у својој богатој ризници - олимпијског шампиона.

ИНТЕРВЈУ НОВОСТИ Душан Домовић Булут, најбољи баскеташ света: Још само злато у Токију

Фото: Nebojsa Parausic

О припремама за турнир који би требало да представља круну његовог путовања, дугогодишњем остајању на врху, развоју баскеташког спорта у свету, наслеђу које оставља за собом и будућности која га чека иза угла, рођени Новосађанин прича у разговору за "Новости".

Како протичу припреме за Токио?

- Припреме протичу лагано, јер смо као прави штребери одрадили посао на време, квалификацијом на ОИ. У априлу смо освојили турнире у Новом Саду и Санкт Петербургу, као и завршни турнир и у плану је да наставимо да радимо у истом темпу и спремни дочекамо Токио.

Управо на турниру у Новом Саду су наступале две екипе Србије. С обзиром на то да имамо толико одличних баскеташа, одредити тим за Токио ће бити "слатка мука". Како се и ко заправо одређује екипу која ће нас представљати на највећој смотри спортиста?

- Имамо заиста елитне играче, вероватно још неколико момака могу да се нађу на том ширем списку. Савез на челу са селектором Гораном Војкићем одређује према критеријумима ко долази на припреме, а касније Марко Ждеро и Данило Лукић, који су тренери, покушавају да нас уиграју што више и одређују састав који ће се укрцати у авион за Јапан.

ЛИМАН БОЉИ ОД БЛОКОВА

МОЖЕМО ли да разјаснимо ту вечиту дилему. Где се игра бољи баскет - у Блоковима или на Лиману?

- Добро ми је позната историја београдског баскета у блоковима, али и Лиманци су га исто тако увек играли. Ето сада смо га управо ми гламуризовали и романтизовали па можемо рећи да је код нас у Новом Саду бољи. Али сигуран сам да доброг баскета има свуда по Србији и увек постоје они терени где не можеш победити домаћине и где је увек "вруће".

Игре су услед пандемије вируса корона померене за ово лето. Колико је било изазовно функционисати у том периоду пошто практично годину дана није било такмичарских мечева?

- Не толико. Схватио сам на време да неће бити озбиљне сезоне и искористио сам слободно време да се одморим како бих што спремније дочекао Олимпијаду. Посветио сам се другим стварима, али ни у једном тренутку нисам престао да тренирам.

Ову сезону је ваша екипа Нови Сад започела у другачијем саставу. Колико је била тешко одлука разићи се са Дејаном Мајсторовићем и Марком Савићем са којима сте од својих почетака у овој причи?

- ФИБА 3x3 турнири нису одрживи, па самим тим циљеви и визије играча су другачији. После много година је дошло до мимоилажења у идејама, али све је то природна ствар. Слободан сам да кажем да садашњој екипи Нови Сад нису примаран извор новца ови турнири, али јесте примарно задовољство. Такође, визија екипе је да се направи први професионални еко-систем, где ће име екипе остати заувек, а играчи ће се ротирати у складу са њиховим могућностима. Наследиће нас неки млађи што је и циљ ове године, али због целокупне ситуације морали смо бити мало стрпљивији, међутим, све иде својим током.

У БАСКЕТУ ВИШЕ СЛОБОДЕ

ДА ли је добар баскеташ истовремено и добар кошаркаш, и које су особине пресудне за успешно бављење баскетом?

- Кошарка и баскет су исти спорт, али другачија дисциплина. Најлакше је упоредити са атлетиком у примеру спринтера и скакача удаљ. Све је слично, али опет веома другачије. Кошарка је већи спорт, увек ће бити, много компликованији, али баскет пружа много више слободе, креативности, другачији животни стил и зато привлачи другачији тип играча, највише по менталитету и перцепцији гледања на саму игру.

Освојили сте све могуће трофеје на клупском и репрезентативном нивоу, а опет глад за победом је остала идентична као и првог дана. Шта је оно што не да мира?

- Увек себи задајем циљеве и имам јасну визију шта желим да урадим. Некада су ти циљеви велики, а некад мали, али и кроз те ситнице вежбам свој карактер. Такође, вуче ме страст према игри и самомотивација која је и даље присутна. Без тога нема ничега.

Управо сте све своје највеће успехе постигли у екипи коју су још чинили Марко Ждеро, Марко Савић и Дејан Мајсторовић, квартет по којем вас шира јавност најбоље и зна. Ипак, са времена на време је играчки кадар мењан новим лицима, а успеси су настављени. Како сте увек успевали да изаберете правог човека који би се беспрекорно уклопио у филозофију тима?

- Сем ове године, никад нисмо мењали костур екипе, па је новом члану било лако да се адаптира и прихвати културу коју екипа гаји. Дрес Новог Сада је сад већ постао "тежак и велик" па се због тога већина новопридошлица бори за виши циљ од њих самих и самим тим и пружају више од максимума. Некако се и то само наметнуло, да је циљ увек "оставити дрес у бољем стању него што си га наследио".

Доајен сте баскеташког спорта у Србији и шире и неко које популаризовао тај спорт. Колико се баскет променио и напредовао у организационом, финансијском и играчком смислу и на шта сте најпоноснији на том путу?

- Спорт је еволуирао на светске размере и ја сам веома срећан што сам био у могућности да га испратим у том путу. Највећи стереотип је био то да баскет није професионални спорт, али ето и то се доказало драгачије уласком у олимпијску породицу, квалитетним и високим новчаним наградама, као и томе да све екипе које нису посвећене немају резултате, док оне које јесу, имају континуитет истих.

Фото: ЕПА

Кад смо се већ дотакли финансија, колико је заправо баскет новчано исплатив и колики су трошкови екипа које учествују на такмичењу World Tour?

- Чињеница је да је спорт исплатив за три или четири најбоље екипе, али надамо се да ће се то у скорије време променити. Трошкови путовања и смештаја су такође покривени за најбоље рангиране тимове, али због конкуренције, много свака екипа улаже у саму припрему такмичења, а то доноси ризик јер у случају лошег пласмана, не доноси никакву или минималну зараду.

Шта будућност носи за Душана Домовића Булута након играчке каријере?

- Више времена проведених са својим најближим кругом људи, али и жељу да останем у спорту и остварим се на пословној страни.

За крај, када се осврнете на све постигнуто и цео пређени пут који вас је довео до свих висина, шта је наслеђе које остављате за собом?

- Титуле, новац и слава су пролазне категорије, али оно што оставимо иза себе је ту вечно. Из тог разлога волео бих да инспиришем и мотивишем људе својим примером да буду храбри и прате своје снове, који год да су.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)