МУНДИЈАЛ ОД 220 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА: Пребогати домаћини се не секирају да ли ће уложена средства уопште да се врате

ПОЧЕЛО је много давно са вађењем бисера из морских дубина, а са продајом нафте и природног гаса су снови људи из Катара постали јава када су истраживања показала да је ова земља друго највеће светско извориште нафте. Које неће скоро да пресуши. Треће најбогатије краљевство (емират) на планети је 2010. године стало у ред за организацију Мундијала 2022. Када је тадашњи председник ФИФА Сеп Блатер извукао из коверте име ове заливске земље, многи нису веровали да ће ишта добро овде да се деси. А, десило се...

ФОТО: Профимедиа

Од специјалног извештача "Новости" из Катара

Фото илустрација В. Н.

Светско првенство броји последње дане до великог финала 18. децембра на стадиону "Лусаил", једном од осам који су смештени у кругу од 50 километара. Ко је имао пара и среће, могао је да стигне и на три утакмице дневно. И када смо већ код пара. У Катару то није нека превелика тема. Јер, паре нису проблем. Пара има. Много! Непристојно је да питате емира Тамина бин Хамада, колико је то много, али прецизне табеле кажу да Катар у својој каси годишње скупи 335 милијарди долара.

Још прецизнији прорачун каже да је ова пребогата арапска земља организовала најскупљи Мундијал икада, од првог у Уругвају 1930. године до данас. Катарани су за ову фудбалску играчку звану Мундијал уложили и без икаквих проблема платили 220 милијарди долара за последњих 12 година, када је земља, која се иначе развија муњевитом брзином, почела да добија обрисе планетарног чуда. Јер, овде већина ствари припада 23, а не 21. веку...

Једна од тих ствари је, на пример, метро. Он повезује сваку битну тачку у Дохи и околини, а та околина подразумева "Лусаил" на северу и "Ал Вакру" на југу, као најудаљеније тачке где се играо фудбал. И тај метро се градио девет година и коштао је 36 милијарди евра. Питање је да ли слике могу да докажу најбоље какво је то чудо архитектуре, технологије и одраз домаћег васпитања. Јер, све је прецизно, чисто и служи сврси.

На питање, како ће да се врати све уложено у прескупу инфраструктуру, одговор је једноставан. Користиће их довека становништво Катара, околних земаља, а занимљиво је да је у овој земљи одавно "пола Индије, Бангладеша и Пакистана" и можда још "половина Африке".

На сваком кораку су радници из поменутих земаља, а прича сваког од њих је слична као Џастинова. Бозач аутобуса из Кеније, један од неколико хиљада људи који су само током Мундијала добили ангажман и плату о којој у својој земљи могу само да сањају.

- Радим шест сати дневно. Свако јутро ме чекају бела, испеглана кошуља и кравата. Код куће у Кенији имам породицу, двоје деце која су школарци. Укупно ћу у Дохи да проведем три месеца и од те плате чемо моћи лепо да живимо годину дана у Кенији - прича нам љубазни Џастин.

За то време, богати домаћини и њихове жене, дан углавном проводе у својим раскошним кућама, у скупим интернационалним школама, по шопинг-моловима или лобијима хотела са шест, седам, осам, безброј звездица... Увек је, ваљда, тако на нафтом натопљеном песку. Неко ради, а неко мора и да се хлади. 

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације