НОВОСАЂАНИН КОЈИ ЈЕ ПОСТИГАО ВИШЕ ОД ХИЉАДУ ГОЛОВА: Током 33 године дуге играчке каријере Радован Марић наступао за 18 клубова

ИЗУЗЕТНО богат фудбалски стаж, дуг 33 године, током којег је носио дресове чак 18 клубова, Новосађанин Радован Марић (64) обележио је сјајним наступима у његовом, матичном РФК Нови Сад, "стогодишњаку" на Детелинари, за који га вежу и најлепше ирачке успомене.

ФОТО: Приватна архива

Познат као хитроног, лако је продирао по десној страни половине ривала а специјалност су му били "пројектили" које је слао за главобољу супарничких одбрана и голмана. Током каријере, матирао их је више од 1.000 пута.

ФОТО: Приватна архива

- Са Детелинаре сам одлазио у друге клубове, али се и редовно враћао и свеукупно провео 12 прелепих година у жуто-плавом дресу. Играо сам у Приштини, Сегедину, после у БВШЦ и у Вашашу. У Будимпешти сам провео четири лепе године и то као први странац, тада Југословен, у историји мађарског фудбала.

На Детелинари је 1990. године као капитен предводио сјајну генерацију играча међу којима су били Миодраг Пантелић, Љубиша Дунђерски, Бошко Коврлија, Васа Орловић, Ђорђе Пинтаћ.

- Звали су ме "ћале". Наравно, није ми сметало, јер су то и дан-данас изузетни људи са беспрекорним спортским каријерама. Освојили смо Куп Војводине и у најмасовнијем такичењу, "налетели" на Партизан. Сјајна утакмица, пуне трибине на Детелинари, а црно- бели су прошли даље. Играо сам за новосадски Железничар, Кабел, Младост са Новог насеља, Младост у Бачком јарку, за Врбас, Бечеј, Југовић у Каћу, Јадран у Голубинцима, Јединство у Госпођинцима, Цемент у Беочину, Биг Бул у Бачинцима и за Петроварадин. Играчку каријеру у којој, сматрам то незабележеним, нисам имао ни једну једину повреду, завршио сам у дресу Жеље управо због прве повреде. "Пуко" ми је мишић тако да сам био принуђен да се опростим од играња у 45. години живота.

Марића је одликовала жеља за игром и доказивањем у разним срединама и у свим ранговима такмичења, од елитне сцене па све до "бетон лиге".

- За Партизан сам 1977. године одиграо петнаестак пријатељских утакмица, давао и намештао голове, али сплетом околности, нисам потписао за клуб за који навијам. "Кривац" за то је Слободан Бобе Павковић, мој суграђанин, који се радовао мом преласку у црно-беле и хвалио ме Новосађанима. Када је дошло време за договор два клуба, Управа на Детелинари је тражила огромних 30 милиона, а за ту суму тада је могло да се "купи" три врхунска прволигашка играча. Партизан је са жаљењем одустао - сећа се Марић, који је остварио дечачки сан да игра у екипи са Моцом Вукотићем, Боротом, Козићем, Трифуновићем, Хатунићем, Стојковићем, Варгом, Бјековићем, Антићем али не и да настави професионално.

ФОТО: Приватна архива

- То су све изузетни људи. Од првог дана прихватили су ме као свог, иако сам био најмлађи. Моца је убрзо прешао у Бордо, Бјековић у Ницу, а Антић отишао у ЈНА. Ипак, остале су лепе успомене и фотографије на дружења а мени потврда да могу у том друштву да играм.

У сезони 1995/1996. године, Марић је као играч Јадрана у Голубинцима, који се тада такмичио у Сремској лиги, постигао чак 53 поготка, што је био рекорд у свим лигама.

- Готово сви моји голови су изван шеснаестерца, а рецимо само, да сам бар 20 голова постигао са центра игралишта. Сећам се, у Словачкој против Трнаве, Пеца Курћубић ми је на старту само гурнуо лопту метар са централне тачке, а ја опалио "пуном ногом" за 1:0. Често сам давао голове из корнера...

Одлика снажног шутера са ласерском прецизношћу, није промакла ни легендарном Илији Пантелићу.

- Панта ми је једном приликом у фудбалском друштву рекао да никад у каријери, поред Боре Костића, Букала и Никезића није видео играча са тако снажним и прецизним ударцем као што сам ја имао. Штавише, рекао ми је да је мој шут најјачи који је видео. То је за мене највећи комплимент и успомена од легендарног голмана великог Панте.

Салајка - детелинара

РАДОВАН Марић је играо за све новосадске клубове, осим Војводине и Пролетера са Слане баре.

- Као рођеном Салајчанину, "природно" је било да одем у Славију, али су ме више привлачили "канаринци" тада посебно популарни. Није баш било свеједно ићи пешке са Салајке на Детелинару свакодневно на тренинг, али волео сам фудбал, брзо се зближио са Детелинарцима и стекао нераскидива пријатељства. Живим на Салајци, дружим се по кафанама, а у животу нисам попио кап алкохола нити запалио цигатеру. Само кафа и сокови.

Foto: ФОТО: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Препоручујемо

Фудбал

0 0

ОН ЈЕ ЗАМЕНА ЗА СЕМЕЊА: Борнмут се појачао из Бразила

27. 01. 2026. у 22:52

Фудбал

0 0

САГА ЈЕ ГОТОВА! Доминик Ливаковић поново у Динаму

27. 01. 2026. у 22:30

Остали спортови

0 0

КРАЈ ЗА ЗВЕЗДУ: Црвено-бели одбојкаши елиминисани из Купа изазивача

27. 01. 2026. у 22:12

Кошарка

0 0

"ТО ИХ СТАВЉА У ДОБРУ ПОЗИЦИЈУ": Шампион Евролиге верује да Звезда може у плеј-оф

27. 01. 2026. у 22:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације