ДЕВОЈКЕ ИЗ СРБИЈЕ СУ СВЕТСКА КЛАСА: Јелена Чанковић и Јована Дамњановић - Митровић и Тадић женске репрезентације

У СРБИЈИ је вероватно много више оних који би могли да наброје имена бивших, садашњих и потенцијалних љубави наших фудбалера, него оних који знају ко су Јелена Чанковић и Јована Дамњановић. А када би на делу видели ове две фудбалерке, многи навијачи би одустали од тога да своје љубимце грде речима "играли сте као жене".

ФОТО: ФСС

Женски фудбал је у великом успону, очекује се да наредне године гледаност порасте за 360 одсто, СП 2019. године гледало је милијарду људи. Напредак је остварила и наша женска фудбалска репрезентација, која први пут у историји има реалне шансе да доспе у бараж за

Њена најбоља играчица, Јелена Чанковић, друга је по реду добитница "Златне лопте" ФСС, фудбалерка коју у Шведској, где игра за Розенгард из Малмеа, описују као "играчицу са огромном дозом креативности и осећајем за пас и игру какав мало ко има". Почела је као "чудо од детета из Батајнице", око ког су се дечаци борили да игра у њиховој екипи. Као девојчица је забављала публику упаузама кошаркашких утакмица умећем

- Тата ми је био фудбалер, често се играо лоптом у дворишту. Када ми је било пет година, покушала сам да жонглирам после њега и оставила га без речи колико ми се лопта "лепила" за ноге. Ту је схватио да сам велики таленат, а успела сам и да убедим њега и маму да ме одведу на такмичење у жонглирању, као једину девојчицу. После тога сам почела да тре-

Foto: FOTO: M. Vukadinović

POGLEDAJ GALERIJU

- Ја желим да играм за Барселону - изјавила је тада дванаестогодишња Јелена у једној емисији. Мало ко је тада могао и да помисли да ће јој се са осамнаест година остварити жeља да потпише за каталонски клуб и крене стопама свог идола Роналдиња, по коме је и добила надимак Роналдиња:

- Роналдињо је фудбалски херој мог детињства. Носила сам његове траке, копачке, дресове, покушавала да ископирам сваки његов потез. Зато ми се остварио сан када сам прешла у Барселону, иако сам имала и позиве из објективно јаче лиге Немачке. Шпански женски фудбал у то време није био ни близу садашњег нивоа. Међутим, када ме је позвала

Снови су често једно, а реалност нешто сасвим друго:

- То је био један од најтежих периода у мојој каријери. Била сам једини странац у екипи, нисам говорила шпански, а оне енглески. Услови нису били сјајни, веома мало улагања. Тренирале смо касно увече, на вештачкој трави. Није ту било неког гламура који се данас везује за Барселону. Делиле смо исти спортски центар са фудбалерима, али све остало

У Србији је играла за наш најбољи клуб, суботички Спартак, који је за остале у нашој лиги прави "свемирски брод", не само по резултатима, већ и условима. Ипак, ни такав не може да се упореди са иностраним тимовима:

- У другим државама се много више улаже у женски фудбал, више се ради на промоцији, услови су као небо и земља. Ситуација је код нас боља него пре десет година, али све то још увек иде веома споро у односу на остатак Европе. Кад кажем да је стање незадовољавајуће, не мислим само на плате, већ и на услове за тренинг, реквизите, физиотерапеуте, докторе, инфраструктуру - оно што је најважније, а не постоји у највећем броју клубова у Србији. Помак у том делу би изазвао један ланчани позитиван ефекат: тренери би могли да размишљају само о фудбалу, више девојчица би почело да тренира, из квантитета бисмо добили и квалитет.

У Србији је три године играла за суботички Спартак, који је у професионализму далеко одмакао у односу на остале српске клубове.

- Успевају да привуку чак и иностране играчице, укључујући ту и Американке. Најбољи су у

У иностранству је играла у Шпанији, Мађарској и Шведској, а најлепше јој је тренутно, у садашњем клубу Розенгарду:

- Било ми је сјајно у свим клубовима, чак и онај период у Барселони сматрам важним искуством из кога сам доста научила. У Мађарској је такође било одлично, али нигде као у Шведској. Тамо је фудбал први спорт за девојчице, играју га у школама, а октобарску

FOTO: credit Rosengard

У последње време фудбалерке су све гласније у борби за своја права, у јеку је кампања за плате једнаке онима које имају фудбалери, у којој предњаче Американке и Скандинавке. Тренутно стање је такво да жене од фудбала могу да живе, али само ако су у врху:

- Од женског фудбала може да се живи, чак и добро заради, али услов је да сте међу најбољима. То је разлика између мушког и женског фудбала. Мушкарци који играју другу, трећу, па и четврту лигу, зарађују доста добро. Код жена је другачије, морате да играте на врхунском нивоу и у најбољим лигама да бисте могли да зарадите мало боље. У Србији

Пошто је мање комерцијализован и од њега се не може обогатити, велики број жена фудбал игра из љубави, што је постало незамисливо за њихове мушке колеге:

- Рекла бих да је женски фудбал доста искренији од мушког. Ми играмо доста више из чисте љубави, како су мушкарци некад играли, мање је фолирања код нас. То се види и у телевизијским преносима. Што се мене тиче, мотивација су ми љубав и такмичарски жар. Желим да постанем најбоља могућа верзија себе и у фудбалу извучем и последњи атом  талента и квалитета. Циљ ми је да видим који ми је максимум.

ЖОНГЛЕР Мајстор била и као девојчица/FOTO: Privatna arhiva

Српска репрезентација никад није била ближа пласману на неко велико такмичење него што је сада. Четири бода заостатка, али и утакмица мање од Португалије, па се очекује да ће се све решавати у Србији, у мечу против селекције чије су мушке колеге наши фудбалери недавно бацили на колена:

- Очекујем да се пласирамо у бараж и шансе дефинитивно имамо. Сада нам следи веома битан период, пре свега утакмица против Турске у којој имамо императив победе. Тачно је да смо изгубиле на гостовању против Португалије (2:1), али тада смо биле десетковане, недостајало нам је 9-10 играчица, ни ја нисам играла. Надам се да ће сада све девојке бити здраве, а ако тако буде, очекујем победу.

За играње на великим такмичењима не недостаје нам талента, али проблем је оно што је бољка и наших фудбалера, физичка спрема и менталитет:

- Генерално смо доста талентовани као народ, али фали нам физички аспект, недостају снага и издржљивост, пошто се не ради довољно у теретанама. Такође, морамо да почнемо да побеђујемо у тим "мањим" утакмицама. Нама се дешава да играмо одлично, па онда изгубимо од аутсајдера. Ствар је менталитета и рутине.

Јелена је у минулој сезони освојила титулу шампиона Шведске са Розенгардом, проглашена ја за најбољег везног играча, постигла осам голова, а верује се да би била и најбоља играчица лиге да није имала проблема са повредама. Можда је дошло време и за искорак у неку још бољу лигу:

- Летос сам потписала уговор, видећемо шта ће бити наредне године. Отворена сам за све понуде, а у једном тренутку свакако следи и селидба. По мом укусу је највише енглеска лига, доста се улаже у женски фудбал, ради се о тренутно најјачем такмичењу у свету.

Где је Јелена Чанковић, ту је и Јована Дамњановић, њена сестра од тетке са којом је стасавала и животно и фудбалски. Ко жели да види како изгледа њихово партнерство на терену и зашто их зову Тадићем и Митровићем женске репрезентације, могао би да почне

Јовани је са само деветнаест година успело да оствари оно што недостаје многим нашим фудбалерима, пошто је са Волфсбургом у сезони 2013/2014. освојила Лигу шампиона. Сада је голгетерка Бајерна из Минхена, са којим остварила пласман у четвртфинале ЛШ, а мреже тресе и за репрезентацију - на четири утакмице у којима је играла, постигла је пет голова.

FOTO: FSS

Све је почело тако што је као девојчица са двојицом другова отишла да гледа њихов фудбалски тренинг, па ушла у игру зато што их је био непаран број, а тренер јој рекао да мора да остане. До петнаесте године је играла са дечацима у ФК Перспектива, а тада је и схва тила да је фудбал њен живот:

- Tек са 15-16 година почела сам да размишљам у том правцу, да би фудбал могао да постане моја професија. Увек је то негде било присутно, као жеља и сан коме тежим, али постало је јава тек са уласком у сениорски женски фудбал. Тада сам схватила да ја то што радим, радим веома добро, у поређењу са осталим сениоркама, иако сам била међу најмлађима. Када су почеле да пристижу и понуде из иностранства, учврстила сам се у одлуци да је то пут којим желим да идем и драго ми је што нисам погрешила.

ЛЕПОТА Јелена ван терена/FOTO: Privatna arhiva

У Србији се афирмисала у свом омиљеном клубу, Црвеној звезди, а прави пробој доживела је у Немачкој, у једној од најбољих светских лига. Лига шампиона са Волфсбургом, грађење имена у Санду, и на крају минхенски Бајерн, који гаји "породични концепт" и не прави никакву разлику између мушке и женске фудбалске секције:

- Нема разликовања, већину ствари које имају мушкарци имамо и ми, почев од терена врхунског квалитета, медицинског и тима за опоравак и рехабилитацију, доктора, кантине... Мушке играче упознајемо, радимо доста реклама и ствари везаних за маркетинг заједно. Због пандемијске ситуације, изостали су неки већи догађаји попут заједничке прославе титула на Маријенплацу, или обележавања Божића, али Бајерн као клуб води рачуна о свим детаљима.

После таквог третмана у Бајерну репрезентативне акције представљају хладан туш. Јовани се у дресу Србије дешавало и оно што њене клупске саиграчице не могу ни да замисле. На једној од утакмица репрезентације, приликом загревања је упала у рупу на терену и поломила ногу, а после тога сазнала и да фудбалерке немају здравствено осигурање. Због тога је дуже од две и по године одбијала да игра за репрезентацију, а вратила се када су се јавили први знаци побољшања:

- Стајало нас је скоро пет година борбе да и ми добијемо то фамозно здравствено осигурање. Ипак, потребно је још много рада на истинској промоцији женског фудбала у Србији. Нисам стручњак и све што је везано за маркетиншке кампање препуштам експертима за маркетинг. Оно што могу да кажем јесте да би било добро да се крене од телевизијског преноса свих утак- мица репрезентације, укључујући ту и млађе категорије, да се преноси домаћи фудбал, утакмице Лиге шампиона.

FOTO: credit Bayern

Упркос свему, верује да су на помолу лепша времена за женски фудбал у Србији. Први корак у том правцу могао би да буде учињен пласманом у бараж за СП 2023. Сви очекују да "дан Д" буде утакмица против Португалије, али Јована позива на опрез и корак по корак приступ:

- Сви верујемо да можемо до тог баража, али пре Португалије и сценарија који сви жељно ишчекујемо, ми имамо још неколико, условно речено, мањих утакмица, што су све домаћи задаци које морамо да одрадимо пре него што уопште доспемо у ситуацију да претимо Португалији. Следећа утакмица нам је против Туркиња у Турској, незгодно гостовање, које свима треба да буде прво у фокусу.

У одговору на питање шта нас то као репрезентацију раздваја од најјачих, наша саговорница је кратка и јасна:

- То су три К: континуитет, квантитет и квалитет.

Да нас до тог прикључка доведу, највише се очекује управо од рођачког тандема Чанковић-Дамњановић, који многи упоређују са оним што су Тадић и Митровић у мушкој репрезентацији. Јовани су та поређења симпатична, али само до одређене границе:

- Та поређења су корисна у смислу да људима омогуће да схвате какав тип играча смо отприлике нас две и на којим позицијама играмо. Са друге стране, и она и ја смо остварени играчи, искусни, са доста трофеја иза себе и довољно година да би нас поредили са било ким. Она је Јелена Чанковић, ја сам Јована Дамњановић и нека тако и остане.

Ко је гледао Јовану на терену, могао је да види отреситост, борбеност и бескомпромисност. Таква је и у животу, па је међу првима које дижу глас у борби за већа права фудбалерки. Тако је било и у децембру, када на РТС Дневнику Јелена није ни поменута као добитница "Златне лопте" ФСС, намерно или омашком, а Јована бурно реаговала на друштвеним мрежама:

- Прилично сам сигурна да су они имали ту информацију, али су је сматрали неважном. Јелена је много радила за ту награду, иза ње је невероватна сезона, и да је у питању неки фудбалер, са сигурношћу могу да кажем да би медији били преплављени чланцима и вестима о њему. Нама нису потребна ни извињења ни правдања, оно што нам треба је да се такве ствари више не дешавају и да новинари не затварају oчи пред женским спортом. Ми и не тражимо ништа специјално, само фер и једнак третман.

За крај, Јована има и поруку за родитеље који имају отпор према идеји да њихове девојчице тренирају фудбал, због бројних предрасуда: да се ради о грубом спорту, да су играчице неженствене:

- Нека пусте децу да раде оно што воле, забранама неће постићи ништа. Фудбал је веома леп спорт, отвара многа врата, допушта вам да путујете, упознајете различите културе, језике и стичете пријатеље на свим континентима.

Стереотипи су нажалост бројни.

- Да, нарочито они везане за физички изглед, па сам слушала: "Јао, па ти немаш криве ноге", или "Па ти имаш дугу косу!", а један од најчешћих коментара на друштвеним мрежама је: "Ајде сад, мрш у кухињу". Што се мојих родитеља тиче, мама се мало противила на почетку, јер сам већ увелико тренирала карате пре тога, бринула се да ћу запоставити школу, али када je схватила да је то оно што заиста желим, постала ми је, уз тату, највећа подршка.

БОНУС ВИДЕО: Девојке из Србије светска класа: Јелена Чанковић и Јована Дамњановић

Препоручујемо

Тенис

10 166

СКАНДАЛ НАД СКАНДАЛИМА ТРЕСЕ МЕЛБУРН! Хрват квалификације играо са короном, нису помогли његови вапаји!

13. 01. 2022. у 08:07

Тенис

10 84

ХЛАДАН ТУШ ЗА НОВАКА: Ђоковић ће ипак бити депортован?

12. 01. 2022. у 21:04

Тенис

2 10

ЂОКОВИЋ ЗНА ДА ЋЕ ГА ДЕПОРТОВАТИ? Огласила се тениска легенда, ево шта му је Новак рекао

13. 01. 2022. у 12:48 >> 13:03

Тенис

6 12

ДИРЕКТОР ФАЈЗЕРА ПОДРЖАО НОВАКА: Порука Ђоковићу је шамар Аустралији

13. 01. 2022. у 14:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације