МОЈЕ ЛУДО СРЦЕ: Глумац који пева

Весна ПАНТЕЛИЋ

23. 05. 2021. у 13:26

НИКАДА Ђорђе Марјановић није ни сањао да ће му се у животу догодити да постане Милорд, највећа звезда југословенске забавне музике, подједнако обожаван и вољен и у Совјетском Савезу.

МОЈЕ ЛУДО СРЦЕ: Глумац који пева

Фото Архива "Новости"

Први је почео да пева искључиво на српском језику. Био је први певач који се покренуо на сцени, извадио микрофон из сталка и сишао у публику. Човек који је скинуо сако, певао је, много пре панкера, лежећи на леђима на бини, и плакао. Тада није било узора. Ђорђе је сам стварао оно што ће се касније у музичком животу називати естрадом.

Његова енергија била је запрепашћујућа. У каријери дужој од пола века увек се руководио реченицом Станиславског: "Публици, култури, нису потребне вокалне звучне машине, већ су јој потребни живи људи, глумци који певају".

Била му је намењена судбина скромног фармацеута у Кучеву, градићу у источној Србији у ком је рођен 30. октобра 1931. Имао је само девет месеци када је остао без мајке. Отац Светомир, годину дана старија сестра Љиљана и Ђорђе су остали код бабе и деде по оцу, Стојане, зване Тана, и Милана Марјановића, кафеџије. Пет година после мајчине смрти, отац се оженио учитељицом Јеленом, а Ђорђе је добио брата Војислава. Баба и деда су волели и пазили децу, али је Ђорђе доживео прави удар, када је, већ мало поодрастао, схватио је да му Тана није мати, иако ју је ословљавао мајком.

Растао је на обронцима Хомољских планина, звали су га Кокан, а у бакином дворишту у Петровцу на Млави имао своју позоришну и циркуску сцену. Иза чаршава, окачених о жицу за сушење веша, изводио је свакојаке враголије, вратоломије, акробације, мађионичарске трикове. У памет му се урезао филм "На мајчином гробу", који му је препричала сестра, када се вратила из Лазаревца где је била у гостима.

- Узбудила ме последња сцена, када малишан, сам у снежној и олујној ноћи, плаче на хумци своје мајке - испричаће Ђорђе годинама касније.

- Припремио сам све што треба за ту сцену. Звиждуцима сам дочаравао хук ветра, а ситно исцепкана хартија представљала је снежне пахуљице. Старо дрвено корито, поклопљено у дворишту, са крстом, личило је на гроб. Била је ту и публика: комшије, рођаци, вршњаци. Улогу сам одиграо тако уверљиво да су присутнима сузе лиле низ лице.

ЛЕП, А ТЕЖАК СТУДЕНТСКИ ЖИВОТ

ДОАЈЕН наше забавне музике говорио је да му је студентски живот био леп и тежак. Ваљало је школовати себе, старију сестру и млађег брата, а отац није имао толико прихода. Зато се Ђорђе запослио у "Просвети", у одељењу где се уништавају старе књиге за прераду. После недељу дана рада руке су му биле пуне жуљева од даноноћног цепања књига.

Често је продавао бонове за студентску мензу, како би ишао у биоскоп. Позориште је толико волео да је у Југословенском драмском статирао као паж у "Краљу Бетајнове", зарађујући и тако за живот. Био је задовољан када је многао да добије посао код истовера железничких вагона, а радио је и као радио-инкасант, обилазећи куће по Београду.

Наградили су га искреним пљеском, а глума је постала нека врста опсесије малог Ђорђа. У основној школи се одмах учланио у драмску секцију. И у гимназији у Пожаревцу је предњачио у ђачком друштву "Сезонац", где је певао, играо, глумио. Љубав према театру одвела га је на пријемни испит Позоришне академије у Београду, али, иако је ушао у ужи избор, врата Академије су за њега остала затворена. Пре тога одбијен је на аудицији за члана хора београдске оперете. Студирао је фармацију, само у жељи да не разочара баба Тану, која је хтела да он буде "мајкин апотекар". Схватио је да га, у ствари, привлачи песма. Тана је умрла 1952, а Ђорђе је знао да је није разочарао, иако апотекар није постао. Док је студирао, две године је певао на игранкама француске шансоне и каубојске песме, а почетком 1954. учествовао је на аудицији непознатих певача Удружења џез музичара и тек су га тад запазили.

Од 128 кандидата, Ђорђе је примљен са још двојицом, што га је још више ободрило.

- Али, само толико да запустим студије - сећао се Марјановић. - На три испита пред крај, стао сам, и ту остао. Од студија сам још окушао, касније, и две године на Позоришној академији.

Моје велике амбиције сломиле су се о предрасуде неких професора, мислили су, ваљда, шта ћу ја, певач, међу глумце. А ја сам веровао да ћу бити први академски естрадни уметник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)