"ЂОКИСТИ" НИЦАЛИ ШИРОМ ПЛАНЕТЕ: Ђорђе Марјановић, највећа југословенска звезда 20. века (ФОТО)

Драгана МАТОВИЋ

19. 05. 2021. у 07:26

ЂОРЂЕ Марјановић је несумњиво највећа југословенска звезда 20. века. Иза себе је оставио богат опус и то може да се тумачи не само као драгоцен допринос нашој музичкој сцени, него и популарној култури уопште.

ЂОКИСТИ НИЦАЛИ ШИРОМ ПЛАНЕТЕ: Ђорђе Марјановић, највећа југословенска звезда 20. века (ФОТО)

Фото: Архива "Новости"

Мноштво његових песама су хитови чак и данас. Његова каријера трајала је неколико деценија. Имао је другачији приступ раду и публици, а имао је и среће.

Овако, за "Новости", говори музиколог Маријана Дујовић, ауторка књиге "Енергија слободе - Стваралачка биографија Ђорђа Марјановића". Поред новинских чланака, она је користила део личне архиве певачевог сина Марка Марјановића, у којој су забележена сећања његовог оца, пријатеља и сарадника.

- Марјановић на себе скреће пажњу крајем педесетих, када је скинуо свој сако и завитлао га у публику - каже нам Маријана Дујовић. - Публика је реаговала јединствено, заљубила се у њега заувек, без обзира на то што су медијски посленици углавном мислили да је реч о сценском кловну и ненадареном певачу. Но, Ђорђе је временом израстао у врхунског шоумена, комплетног сценског уметника каквог популарна музика никад раније на овим просторима није имала. Заувек је променио естраду и овдашњу популарну музику. Чаролију ритма Запада помешао са поетиком словенске душе. Трасирао је пут рокенролу и био први у социјалистичкој епохи који је осетио све димензије невиђене славе и популарности.

Клуб обожавалаца званих "ђокисти" имао је веома важну улогу у каријери Ђорђа Марјановића. Тих година клубове обожавалаца имале су и друге звезде - Тереза Кесовија, Лепа Лукић, Мики Јевремовић... Али, ниједан није опстао као што је то био случај са "ђокистима". Све је почело тако што је Марјановићева обожаватељка Данка спазила свог идола на улици и одлучила да открије где станује. Био је на почетку каријере, без снимљене плоче.

Фото: Приватна архива

 

- Пратила га је све до његове тадашње адресе, Теразије број 14 - каже ауторка "Енергије слободе". - Данка је добила надимак "Данка Четрнаест", а његови обожаваоци који су се окупљали испред улаза и иницирали стварање клуба "Ђокисти". Први званичан клуб основан је 1964, а за само две године мрежа обожавалаца проширила се као герила по целој Југославији. У СФРЈ је 1968. постојало чак 56 таквих клубова, са око 23.000 чланских карата. Исте године клубови "ђокиста" основани су у Милану, Софији, Букурешту, Канади, па чак и у Конгу.

У Москви је први клуб "ђокиста" основан 1967, а већ 1972. у СССР је било 150 клубова, а само онај у Кијеву имао је регистрованих 14.000 чланова. Совјетски "ђокисти" су учили српски језик како би могли да певају с њим на концертима, а југословенски су им слали текстове песама како би их научили напамет. Многи "ђокисти" сведоче како их је Ђорђе опомињао да не смеју да попусте у школи, да не пуше, да се не одају пороцима... Једна од обожаватељки овако је описала њихов сусрет: "Дошао је да посети моју болесну мајку. И не само моју. Увек кад је имао времена долазио је код многих 'ђокиста' ако би чуо да се нешто дешавало."

Фото: Архива "Новости"

 

- Ђорђе је био велика звезда у СССР у периоду Хладног рата, јер у то време није било могуће организовати наступе музичких звезда са Запада - наводи Маријана Дујовић. - Остварио је холивудски успех, зато што је совјетској публици пружао све оно што јој је било ускраћено. Ђорђе им је приказао моћ спектакла западњачке културе.

*****************************

ЖИВОРАД АЈДАЧИЋ: У СССР СУ ГА ЧУВАЛИ ПОЛИЦИЈА И КОЊИЦА

НЕКОЛИКО солистичких програма Ђорђа Марјановића режирао је Живорад Ајдачић, садашњи генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије. Пола века су друговали.

- Ђорђе је међу првима открио сценску уметност - каже Ајдачић. - Сви су певали за микрофоном и сталком, а он је скинуо микрофон и направио покрет на сцени. Мало је познато да је у Совјетски Савез први пут отишао са Нином Спировом. Нина је требало да сними новогодишњу емисију, али се због дечка вратила у СФРЈ. Замолили су Ђорђа да остане. Остао је и направио чудо.

Фото: В. Н.

 

Ајдачић је са Ђорђем неколико пута ишао на турнеје по СССР:

- Имао је по пет концерата дневно са више од 10.000 посетилаца. Дворане у којима је наступао чувала је полиција и коњица. Било ми је тешко кад су ми јавили да је на турнеји у Аустралији доживео мождани удар. У то време био сам посланик у српском парламенту. Позвали су ме да помогнем да држава плати његово лечење, јер није имао здравствено осигурање, а лекари нису дозвољавали да се врати у Београд док му не буде боље. Обезбедили смо средства за лечење. Ђорђе је то заслужио, јер је оставио неизбрисив траг на нашој музичкој сцени. Био је неуморан борац.

*********************

НА СТАДИОНУ СЕДАМ ДАНА ЗАРЕДОМ: ШТА ЈЕ ТАКСИСТА ИЗ МОСКВЕ ИСПРИЧАО ЖЕЉКУ ЈОКСИМОВИЋУ

КОМПОЗИТОР и певач Жељко Јоксимовић присетио се анегдоте која му се догодила у Русији, пре 24 године, када је био на почетку каријере. Група наших певача редовно се у то време такмичила на фестивалу "Славјански базар" у Витепску у Белорусији, иначе родном месту Марка Шагала. Те године на фестивалу је тријумфовала Цеца Славковић, док је Жељко победио 1999.

- Пита нас таксиста у Москви '97. одакле смо - испричао је Јоксимовић. - Кажемо му, из Србије. Он каже: "Србија, Југославија, Ђорђе Марјановић!" Ми пресрећни, као да смо срели некога свог тамо. Кажемо му да смо овде јер певамо на отварању фестивала, баш на стадиону поред кога пролазимо у том тренутку, па идемо даље за Белорусију. Возач рече: "Е, па ту је и Ђорђе Марјановић певао, давно додуше, али се сећам да је певао на том стадиону седам дана заредом, по два концерта дневно". - Хвала на траговима које си оставио драги Ђорђе. Част је била познавати те и бивати са тобом.

Фото: Инстаграм/ Жељко Јоксимовић

*******************

ПРВА ТУРНЕЈА СА БУБИШОМ СИМИЋЕМ: БИО ЈЕ ДИВАН ДЕЧКО, ЖЕЉАН НАСТУПА

ПРВИ пут јавно Ђорђе Марјановић је наступио 1954. на једној манифестацији у Крушевцу. Скромни почеци на филму ("Сви на море", "Аникина времена", "Песма са Кумбаре", "Сумњиво лице"...) нису указивали на огромну певачку популарност, а то није била ни његова жеља. Певачки ангажман за њега је био додатни извор прихода. На једном наступу у Београду 1957. запазио га је композитор и диригент Војислав Бубиша Симић (97), и позвао га да са забавним оркестром Радио-телевизије Београд крене на турнеју по СФРЈ.

- Довео сам га први да пева јавно - каже Бубиша Симић, за "Новости". - Иако његове гласовне способности нису биле велике, постигао је велики успех захваљујући свом наступу. Имао је потпуно нов приступ и начин певања. Није као статиста стајао мирно испред микрофона, кретао се горе-доле по сцени. Тако је освајао публику.

Фото: К. Михајловић

Симић каже да је Марјановић био диван дечко:

- Био је сладак, симпатичан, жељан да наступа. Био је пресрећан када сам га позвао да наступа са нама. Верујем да је био уплашен, али то се није видело на сцени. Био је естрадни певач, у правом смислу те речи и то му је донело огромну популарност.

Бубишу и Ђорђа каријере су одвеле на различите стране:

- Нисам са Ђорђем ишао на велике турнеје по свету, али смо до краја остали добри пријатељи. Много ми је жао што нас је напустио.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)